Istom presudom na osnovu člana 369. stav 7. i člana 92. stav 2. KZ oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to: od okrivljenog M.R. novčani iznos od 140 evra u dinarskoj protivvrednosti, od optuženog D.Ž. novčani iznos od 110 evra u dinarskoj protivvrednosti i od okrivljenog D.G. iznos od 20 evra u dinarskoj protivvrednosti, koju imovinsku korist su okrivljeni obavezani da u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude uplate u budžet Republike Srbije u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu evra na dan uplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.616/14 od 03.03.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbi između ostalih okrivljenog D.G. i njegovog branioca i žalbi branilaca okrivljenih M.R. i D.Ž. preinačena je presuda Višeg suda u Negotinu K br.94/10 od 04.10.2013. godine, pa su okrivljeni M.R., D.Ž. i D.G., između ostalih oglašeni krivim i to: okrivljeni M.R. i D.Ž., zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ a okrivljeni D.G. zbog izvršenja krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. KZ i osuđeni na kazne zatvora i to okrivljeni M.R. u trajanju od jedne godine, okrivljeni D.Ž. u trajanju od deset meseci a okrivljeni D.G. u trajanju od osam meseci u koje kazne se ovim okrivljenima uračunava vreme koje su proveli u pritvoru od 22.10.2007. do 13.11.2007. godine.

Navedenom presudom obavezani su okrivljeni M.R., D.Ž. i D.G., između ostalih, da plate sudu na ime paušala iznos od po 25.000,00 dinara a okrivljeni D.Ž. na ime troškova krivičnog postupka i iznos od 3.117,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Istom presudom na osnovu člana 367. stav 7. i člana 92. KZ, oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od okrivljenog M.R. novčani iznos od 110 evra od optuženog D.Ž. novčani iznos od 60 evra i od okrivljenog D.G. novčani iznos od 10 evra, koju imovinsku korist su okrivljeni dužni da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude uplate u budžet Republike Srbije u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti na dan uplate, dok su u preostalom delu žalbe između ostalih, okrivljenog D.G. i žalbe branioca okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. i žalba Višeg javnog tužioca u Negotinu odbijene kao neosnovane.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.616/14 od 03.03.2015. godine zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog M.R., advokati B.B. i M.A., okrivljenog D.Ž., advokat Z.V. i okrivljenog D.G., advokat V.M., a branioci okriljenog M.R., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti i protiv presude Višeg suda u Negotinu K br.94/10 od 04.10.2013. godine, i to:

-branioci okrivljenog M.R., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da se prvostepena i drugostepena presuda ukinu i predmet vrati na ponovno suđenje drugostepenom sudu ili da se pobijane presude preinače u celini i okrivljeni M.R. oslobodi od optužbe,

-branilac okrivljenog D.Ž. zbog povrede zakona, a iz sadržaja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenog sudu,

-branilac okrivljenog D.G., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu ili da istu preinači i donese oslobađajuću presudu prema okrivljenom D.G., a da u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o sednici veća obavesti branioca i javnog tužioca.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi izjavljeni od ovlašćenih lica, blagovremeni i dozvoljeni.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. su neosnovani.

Branioci okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. u svojim zahtevima navode da je u ovoj krivično pravnoj stvari ranije bila doneta presuda Okružnog suda u Negotinu K br.8/08 od 18.03.2009. godine protiv koje su, u odnosu na ove okrivljene, isključivo branioci okrivljenih uložili žalbe, koje su uvažene presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.142/2010 od 15.10.2010. godine u odnosu na ove okrivljene i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku donete su presude koje se pobijaju ovim zahtevima jer je njihovim donošenjem povređena odredba člana 453. ZKP, na taj način što je utvrđeno nepovoljnije činjenično stanje od onog utvrđenog u ranijoj presudi, čime je na štetu okrivljenih učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP (koju povredu branioci okrivljenog M.R., advokati B.B. i M.A., označavaju kao bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP). U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. navodi se da je navedena povreda učinjena na taj način što je u činjenični opis pobijanih presuda, a u skladu sa izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Negotinu od 27.06.2013. godine, uneto da su okrivljeni zahtevali poklon, da nisu postupali saglasno Planu pojačanih mera i radnji na graničnim prelazima br. Str.pov. ... od ... godine i Planu konkretnog postupanja policijskih službenika SGP Kladovo broj Str.pov.... od .... godine, kao i da su konkludentnom radnjom koja imitira stavljanje novca u pasoš ili rečima ''da ne moraju da se brukaju pri povratku'' zahtevali novac koji su im Đ. i J. prilikom povratka u Republiku Srbiju u zavisnosti od nedozvoljene količine kritičnom prilikom prenošenih cigareta i davali u rasponu od 10 pa do 100 evra, kao i da se u konkretnom slučaju radilo o akciznoj robi. Ti navodi, nisu bili sadržani u ranijoj presudi koja je uvaženjem žalbi isključivo branilaca ovih okrivljenih ukinuta. Branioci okrivljenih D.Ž. i D.G. su u svojim zahtevima naveli i da je u činjenični opis drugostepene presude unet i opis krivice okrivljenih kao konsutativni elemenat krivičnog dela, koga u ranijoj presudi nije bilo i da je u prvobitnoj presudi bili reči o licima koja se bave švercom cigareta dok se u pobijanoj presudi goviri o licima koja se bave krijumčarenjem cigareta što predstavlja teži termin. Branilac okrivljenog D.G. u svom zahtevu navodi da je u pobijanoj presudi, za razliku od ranije presude navedeno i ''... lica koja unose cigarete da ih za uzvrat ne bi kontrolisali ...'', a branilac okrivljenog D.Ž. da je u činjenični opis pobijane presude za razliku od ranije presude uneto ''... mesta u prevoznim sredstvima gde se iste sakrivaju, i da u slučaju pronalaska iste obaveste carinske službenike ...''. Branioci okrivljenog M.R. u zahtevu navode i da tužilac nije izmenio optužnicu iz razloga što je izvedenih dokaza došlo do saznanja da je činjenično stanje drugačije već iz nepoznatih razloga, pa je pozivanje na član 409. ZKP paušalno.

Branioci okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. su u zahtevima naveli i da za radnje za koje su okrivljeni oglašeni krivim pobijanim presudama, može biti odgovoran samo carinski službenik, a ne policijski službenik. Branioci okrivljenog M.R. ukazuju i da se u konkretnom slučaju nije mogao primeniti Plan pojačanih mera i radnji na graničnim prelazima br. Str.pov. ... od ... godine i Plan konkretnog postupanja policijskih službenika SGP Kladovo broj Str.pov. ... od ... godine, već je trebalo primeniti Zakon o policiji i Zakon o prelasku državne granice, a branioci okrivljenih D.Ž. i D.G. ukazuju da se u konkretnom slučaju nije mogao primeniti Zakon o zaštiti državne granice jer isti nije važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Članom 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da su presudom Okružnog suda u

Negotinu K 8/08 od 18.03.2009. godine okrivljeni M.R., D.Ž. i D.G., između ostalih, oglašeni krivim što su u svojstvu policijskih službenika, radeći na graničnom prelazu ''Đ.'' kod Kladova, kao ovlašćena službena lica, po međusobnom prethodnom dogovoru, u vremenskom periodu od 2003. pa do okotobra 2007. godine primali poklone u novcu – evrima, i to u oko sto slučaja u iznosima od 10 evra od lica koja su se u ovom periodu bavila švercom cigareta i to od S.I., D.Š., Z.Đ. i M.J., a da u okviru svojih službenih ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju su morali da izvrše, tako što su okrivljeni, a kada su radili u svojim smenama propuštali da iz Rumunije svojim putničkim vozilima pomenuti svedoci unesu veću količinu cigareta ne vršeći pri tome potreban pregled vozila i tako im omogućavali da unesu cigarete, a da pri tome ne plate nikakve carinske obaveze čime su kao saizvršioci izvršili produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Apelacioni sud u Beogradu svojom presudom Kž1 142/10 od 15.10.2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu Okružnog javnog tužioca u Negotinu, te je potvrdio presudu Okružnog suda u Negotinu K br. 80/08 od 18.03.2009. godine u oslobađajućem delu u odnosu na optužene P.A., R.V., D.P. i A.J., dok je uvažio žalbe, između ostalih branioca okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. i u tom delu presudu Okružnog suda u Negotinu K br. 8/08 od 18.03.2009. godine ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a da u odnosu na taj deo presude Okružni javni tužilac u Negotinu nije ni izjavio žalbu.

Viši javni tužilac u Negotinu na glavnom pretresu od 10.03.2011. godine kao i pismenim putem 27.06.2013. godine izmenio je optužnicu Kt 106/07 od 18.01.2008. godine između ostalih u odnosu na okrivljenog M.R., D.Ž. i D.G.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.616/14 od 03.03.2015. godine okrivljeni M.R., D.Ž., D.G. i LJ.B. oglašeni krivim da su u periodu od 04.11.2006. do 22.07.2007. godine postupajući sa umišljajem i uračunljivom stanju kao policijski službenici zaposleni na graničnom prelazu između Republike Srbije i Republike Rumunije ''Đ.'' zahtevali i primili poklone u novcu od lica koja su se bavila krijumčarenjem cigareta iz Republike Rumunije u Republiku Srbiju, Z.Đ. i M.J., koji su u tom cilju državnu granicu na navedenom prelazu prelazili i po više puta na dan, zahtevali i primili poklone u novcu u okviru svojih službenih ovlašćenja da ne izvrše radnju koju su morali da izvrše saglasno Planu pojačanih mera i radnji na graničnim prelazima Str.pov. ... od ... godine i Planu konkretnog postupanja policijskih službenika SGP-a Kladovo Str.pov ... od ... godine, pojačaju kontrolu vozila i putnika u cilju pronalaska svih vrsta akciznih roba, dakle i krijumčarenih cigareta, kao i mesta u prevoznim sredstvima gde se iste sakrivaju, te da u slučaju pronalaska o pronađenoj robi obaveste carinske službenike, na taj način što su prilikom izlaska iz Srbije ili konkludentnom radnjom koja imitira stavljanje novca u pasoš ili rečima ''da ne moraju da se brukaju pri povratku'', zahtevali novac koji su im Đ. i J. prilikom povratka u Republiku Srbiju u zavisnosti od nedozvoljene količine kritičnom prilikom prenošenih cigareta i davali u rasponu od 10 pa do 100 evra, shdono čemu vozila kojima su upravljali za uzvrat uopšte nisu kontrolisali, uz navođenje datuma kada su okrivljeni od Z.Đ. primili novac kao i kada je okrivljeni M.R. od okrivljenih Đ.Z. i M.J. pojedinačno od obojice primio novac čime su okrivljeni M.R. i D.Ž. izvršili po jedno produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ a D.G. krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje su osuđeni na kazne zatvora i to: okrivljeni M.R. u trajanju od jedne godine, okrivljeni D.Ž. u trajanju od deset meseci, a okrivljeni D.G. u trajanju od osam meseci uz uračunavanje vremena koje su proveli u pritvoru.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama nije povređena odredba člana 453. ZKP, niti je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP pre svega jer pobijanim presudama ranija presuda nije izmenjena na štetu okrivljenih u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca ovih okrivljenih ukazuje. Po nalaženju ovoga suda, izmene činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni M.R., D.Ž. i D.G. oglašeni krivim, predstavljaju bliži opis i konkretizaciju predmeta i radnji izvršenja krivičnog dela, kako je to utvrđeno tokom ovog krivičnog postupka, što ne predstavlja nepovoljniji činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela u odnosu na činjenični opis krivičnog dela sadržan u izreci presude Okružnog suda u Negotinu K br.8/08 od 18.03.2009. godine. Što se tiče opisa krivice okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud nalazi da krivica kao bitan elemenat krivičnog dela mora biti opisana u svakoj presudi kojom se okrivljeni oglašava krivim, pa okolnost da presuda Okružnog suda u Negotinu K 8/08 od 18.03.2009. godine kojom su okrivljeni oglašeni krivim ne sadrži opis krivice okrivljenih predstavlja manjkavost te presude, a unošenjem opisa krivice okrivljenih u činjenični opis krivičnih dela u pobijanim presudama nije povređena odredbama člana 453. ZKP niti učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP kako se to neosnovano zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. ukazuje. Zabrana preinačenja na štetu optuženog iz člana 453. ZKP se isključivo odnosi na zabranu osude na strožu pravnu kvalifikaciju i strožu krivičnu sankciju. U konkretnom slučaju kako je to napred navedeno okrivljeni nisu osuđeni za teža krivična dela, a okrivljenom D.G. izostavljena je konstrukcija produženog krivičnog dela, u odnosu na svu trojicu okrivljenih izostavljena je radnja izvršenja vezana za svedoka S.I., skraćen period radnji izvršenja krivičnih dela i sva trojica okrivljenih su osuđeni na manje kazne.

Navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.R., D.Ž. i D.G. da krivično delo za koje su oglašeni krivim može izvršiti samo carinik a ne i policijski službenik, navode branilaca okrivljenog D.G. i okrivljenog D.Ž. kojima se ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni Zakona o zaštiti državne granice jer isti nije važio u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i navode branilaca okrivljenog M.R. da u konkretnom slučaju nije mogao biti primenjen Plan pojačanih mera i radnji na graničnim prelazima br. Str.pov. ... od ... godine i Plan konkretnog postupanja policijskih službenika SGP Kladovo broj Str.pov. ... od ... godine, već Zakon, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, iznete navode zahteva, branioci okrivljenih isticali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za takav stav u obrazloženju dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu dela zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog M.R. kojim se ukazuje i na druge povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, obzirom da iako se formalno radi o povredama zakona zbog kojih bi okrivljeni imao pravo na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, iz obrazloženja navedenih povreda proizilazi da branilac zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja ne spada u povrede zakona zbog kojih bi okrivljeni u smislu člana 485. stav 4. ZKP bio ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.