Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.414/15 od 19.06.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Užicu i branioca okrivljenog Z.Đ., a presuda Višeg suda u Užicu K br.27/14 od 23.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.Đ. – advokat A.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj se povredi radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da shodno ovlašćenjima iz člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. st. 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, ističući da je prvostepeni sud odlučne činjenice utvrdio isključivo na osnovu nalaza i mišljenja veštaka za oblast drumskog saobraćaja J.K., koji je nepotpun, nejasan, protivrečan i netačan, a usled čega činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. S tim u vezi, u zahtevu se navodi i da je u toku postupka odbrana zahtevala da se obavi novo veštačenje od strane grupe veštaka ili od strane stručne državne ustanove, ali da je prvostepeni sud odbio ovaj predlog, a na koji način je u konkretnom slučaju došlo do povrede zakona.

Iz iznetih navoda zahteva jasno proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2.) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

S svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                               Nevenka Važić, s.r.