Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz tačke 12. istog člana na koju se revizijom ukazuje, jer pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na radnom mestu vozača motornog vozila „B“, „C“ i „E“ kategorije. Prilikom redovne kontrole potrošnje goriva 17.10.2009. godine na teretnom vozilu kojim je upravljao tužilac utvrđeno je da od prethodnog točenja goriva izvršenog 16.10.2009. godine neopravdano nedostaje 50 litara, jer je kamion za pređenih 29 kilometara imao utrošak od 65 litara goriva. Dana 06.11.2009. godine tužiocu je uručeno pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a obavešten je i sindikat. Osporenim rešenjem tuženog od 26.11.2009. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze propisane članom 20. stav 1. tačka 3. Ugovora o radu – nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca. Ovlašćeni servis je ispitao ispravnost boš pumpe skinute sa kamiona kojim je tužilac upravljao i konstatovao da je ispravna i da na njoj nema curenja, čime se tužilac branio. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke, utvrđeno je da vozilo uopšte ne bi moglo ni da se kreće da je gorivo curilo u toj količini iz boš pumpe a da je posle kontrole od strane servisa pumpa vraćena u kamion koji je tužilac preuzeo, te da više nije imao primedbi na ispravnost vozila i boš pumpe. Takođe se ovaj veštak izjasnio da se tužilac nije kretao na dan 16.10.2009. godine prijavljenom trasom. Utvrđeno je da nije evidentirano prisustvo tužoca na radu kod tuženog posle 26.11.2009. godine, sa kojim danom mu je prestao radni odnos.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev, dajući u svojim odlukama razloge koje prihvata i ovaj sud.

Prema odredbi člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005, sa izmenama), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema članu 20. stav 1. tačka 3. Ugovora o radu zaključenog između tužioca i tuženog, povreda radne obaveze zbog koje poslodavac može da otkaže ugovor o radu je nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca.

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su izveli pravilan pravni zaključak da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

Tužilac se pismeno izjasnio na navode iz pismenog upozrenja za postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, pa je njegovo pravo na odbranu ispoštovano u smislu odredbe člana 180. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim revizijskim navodima se u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, pa ih revizijski sud nije posebno ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 398. stav 2. ZPP revizijom ne može pobijati.

Iz navedenih razloga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.