Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljene adv. D.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 6. ZKP i povrede prava zagarantovanog članom 34. stav 4. Ustava RS kao i povrede prava utvrđenih Evropskom konvencijom za ljudska prava – član 4 Protokola 7, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu navodi da je prvostepenom i drugostepenom presudom povređeno pravilo krivičnog postupka propisano u članu 6. ranije važećeg ZKP (sada član 4. ZKP) – ne bis in idem, jer je okrivljena tim presudama osuđena za isti događaj povodom koga je vođen prekršajni postupak koji je rešenjem Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenje u Svilajncu Pr 3087/11 od 27.06.2013. godine obustavljen.

Iznete navode zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je rešenjem Prerkšajnog suda u Jagodini, Odeljenje u Svilajncu Pr 3087/11 od 27.06.2013. godine prema okr. J.M. obustavljen prekršajni postupak za prekršaj iz člana 6. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, usled zastarelosti.

Prema činjeničnom opisu datom u izreci navedenog rešenja okrivljenoj je bilo stavljeno na teret da je dana 22.05.2011. godine narušila javni red i mir na taj način što je došla u domaćinstvo M.P. sa kojom započinje svađu, izaziva je na tuču i povlači za revere bluze ...

U krivičnom postupku, presudom Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K 145/14 od 13.03.2015. godine okr. J.M. oglašena je krivom da je 22.05.2011. godine neovlašćeno ušla u terasu kuće privatne tužilje M.P. i na njen zahtev nije htela da se udalji već je počela da je vređa i da joj se suprostavlja rečima „ne možeš mi ništa, ko si ti da me isteraš“.

Iz navedenih činjeničnih opisa jasno proizilazi da je u oba postupka reč o istoj okrivljenoj i o životnom događaju koji se desio u istom vremenskom i prostornom okviru. Međutim, činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 2. Zakona o javnom redu i miru različit je od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 139. stav 1. KZ.

Opis prekršaja, osim radnji okrivljene kojima je narušavala javni red i mir, ne obuhvata činjenicu da je okrivljena neovlašćeno ušla u terasu kuće privatne tužilje i da na njen zahtev nije htela da se udalji. Te radnje okrivljene – neovlašćen ulazak i odbijanje zahteva da se udalji, ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja, već ih krivični zakonik kvalifikuje kao krivično delo narušavanje nepovredivosti stana.

Stoga se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može reći da se opis predmetnog prekršaja u odnosu na koji je prekršajni postupak obustavljen odnosi na iste činjenice i radnje okrivljene koje predstavljaju obeležje krivičnog dela za koje je oglašena krivom u krivičnom postupku.

Stoga se, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, dakle, ni o povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                  Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                              Dragiša Đorđević,s.r.