.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 478/2015
26.05.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.J., zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J., advokata V.D., podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Užicu Kž br.75/15 od 09.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2015. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J., podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Užicu Kž br.75/15 od 09.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Užicu Kž br.75/15 od 09.04.2015. godine godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Užicu i branioca okrivljenog S.J., i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu K br.342/14 od 24.02.2015. godine, kojom je okrivljeni S.J. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ i za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo a primenom člana 42. i 50. KZ osuđen i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 50.000,00 dinara koju je obavezan da plati u roku do 3 meseca po pravnosnažnosti presude i određeno da ako ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.J., advokat V.D., bez navođenja zakonskog razloga, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1.) ZKP i povrede člana 447. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu preinači i okrivljenog oslobodi optužbe ili da istu ukine i predmet vrati na ponovno razmatranje i odlučivanje.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. je neosnovan.
Branilac okrivljenog S.J. u zahtevu navodi da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sa blanketnom dispozicijom a da izreka prvostepene presude ne sadrži naznaku materijalno pravnog propisa koji je okrivljeni povredio, tako da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo, jer okrivljeni nije imao ni svest ni volju da radi bilo šta protivpravno.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.J. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog S.J. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. ukazuje se i na povredu odredabe člana 447. stav 2. ZKP, međutim budući da ista ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. nije upuštao.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
