.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 588/2015
14.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.N., zbog produženog krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.N., advokata M.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5989/12 od 07.11.2013. godine i Kž3 4/15 od 05.03.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 14.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5989/12 od 07.11.2013. godine i Kž3 4/15 od 05.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5989/12 od 07.11.2013. godine, usvajanjem žalbe Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu preinačena je presuda Okružnog suda u Kragujevcu K 128/07 od 03.12.2008. godine, pa su okrivljeni M.M. i D.N., oglašeni krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci.
Navedenom presudom okrivljeni M.M. i D.N. obavezani su da budžetu suda plate na ime paušala iznos od po 15.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a shodno članu 367. stav 7. KZ i članu 258. ZKP, okrivljeni su obavezani da solidarno oštećenima isplate i to oštećenom M.M. 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate i oštećenom LJ.B. iznos od 54.000,00 dinara i 100 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate u roku od 30 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su za iznos imovinsko pravnog zahteva preko ovog dosuđenog oštećeni upućeni na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 4/15 od 05.03.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih M.M. i D.N. i povodom žalbe Višeg javnog tužioac u Kragujevcu preinačena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5989/12 od 07.11.2013. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu kao sud trećeg stepena okrivljene M.M. i D.N. za produženo krivično delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje su navedenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci koje će izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju, a koje prostorije okrivljeni ne smeju napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samostalno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i žalbe branilaca okrivljenih M.M. i D.N. u preostalom delu odbijene kao neosnovane i drugostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.N., bez navođenja zakonskog osnova sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu trećeg stepena ili istu preinači i okrivljenog oslobodi.
Vrhovni kasacioni sud je na sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.N., pa je našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje propisan odredbom član 485. stav 1. ZKP, odnosno, mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene „neustavnog zakona“ (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).
Dakle odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva, a koji su propisani u članu 485. stav 1. ZKP.
Branilac okrivljenog D.N. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede zakona u drugostepenoj i trećestepenoj presudi, ali ne navodi konkretno odredbu koja je povređena donošenjem tih presuda.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisani je da se zahtev zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim i nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i – ili apelacionim sudom.
Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji je prethodio ispituju se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju je konkretnu povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.
Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim i trećestepenim sudom, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP) i kao takav u smislu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, odbačen kao nedozvoljen.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
