Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku na koju se u reviziji ukazuje, jer pobijana odluka sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama, koje nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima. Takođe, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku pred drugostepenim sudom, na koju se u reviziji ukazuje, s obzirom da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja pravilno primenio relevantne odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu saradnik za osmatranje i obaveštavanje. Pravilnikom o unutrašanjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji je tuženi doneo 09.11.2011. godine, ukinuto je radno mesto saradnik za osmatranje i obaveštavanje. Po donošenju Pravilnika, tuženi je tražio od starešina Gradskih uprava, posebnih organizacije i službi Grada Novog Sada da se izjasne o mogućnosti preuzmanja tužioca za obavljanje poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, međutim, dobijen je odgovor da nema mogućnosti da se tužilac preuzme. Stoga je tuženi 15.12.2011. godine doneo rešenje kojim utvrđuje da je tužilac neraspoređen od 15.12.2011. godine i protiv ovog rešenja tužilac je izjavio prigovor, koji je rešenjem tuženog od 30.12.2011. godine odbijen. Posle pravosnažnosti ovog rešenja, tuženi je 09.03.2012. godine doneo rešenje u kome je navedeno da tužiocu prestaje radni odnos 02.04.2012. godine zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, usled tehnoloških, ekonomskih, odnosno organizacionih promena kod tuženog i ovim rešenjem je utvrđeno pravo na otpremninu tužiocu. Protiv ovog rešenja tužilac je izjavio prigovor koji je rešenjem tuženog od 28.03.2012. godine, odbijen.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog i vraćanje tužioca na rad.

Zakonom o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br. 48/91 ... 23/2013), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 189. Zakona o državnim službenicima, članom 64a stav 2. tačka 6. propisano je da se zaposlenom otkazuje radni odnos kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može da mu se obezbedi radno mesto u istom ili drugom državnom organu. Članom 65. stav 1. istog zakona propisano je da ako je u državnom organu došlo do smanjenja broja zaposlenih, odnosno postavljenih lica, usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni i postavljena lica raspoređuju se na radna mesta u istom ili drugom državnom organu koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi, a stavom 4. istog člana propisano je da ukoliko se zaposleni, odnosno postavljeno lice ne može rasporediti u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, funkcioner odnosno organ iz stava 2. ovog člana donosi rešenje kojim se utvrđuje da je zaposleni odnosno postavljeno lice, ostao neraspoređen.

Tužiocu je pravosnažnim rešenjem tuženog od 15.12.2011.godine utvrđen status neraspoređenog lica na radnom mestu u organu lokalne samouprave, s obzirom da je radno mesto na kome je bio zaposlen ukinuto, a tužilac nije mogao da bude raspoređen na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Osim toga, tuženi je doneo konačno rešenje kojim se utvrđuje da tužiocu radni odnos prestaje 02.04.2012. godine i kojim mu je utvrđeno pravo na otpremninu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužiocu je prestao radni odnos na osnovu zakonitog rešenja, koje je doneto na osnovu pravosnažnog rešenja o utvrđivanju statusa neraspoređenog zaposlenog. Sporna rešenja su doneta pravilnom primenom članova 64a i 65. Zakona o radu u državnim organima. Kako je od 15.12.2011. godine prestala potreba za radom tužioca kod tuženog, što je utvrđeno pravosnažnim rešenjem, a nije bilo moguće da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, tužiocu je radni odnos prestao 02.04.2012. godine.

Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije tužioca, ali ih nije posebno obrazlagao s obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 413. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Lidija Đukić,s.r.