Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 5. navedenog člana i stava zakona, jer pobijana odluka nije zasnovana na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i radio je na radnom mestu inkansant u sektoru naplate putarine u Odeljenju za operativnu naplatu putarine na naplatnoj stanici N.. Rešenjem tuženog broj 118-246 od 23.11.2009. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 14.09.2006. godine sa aneksom ugovora od 19.05.2008. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, koja je predviđena članom 69. tačka 8. Kolektivnog ugovora tuženog i članom 12. stav 12. tačka 4. alineja 3. aneksa ugovora o radu. Naime, tužilac je u periodu od 03.07.2009. godine do 29.07.2009. godine, u više navrata prilikom naplate putarine izgovarao veću cenu putarine pre ubacivanja magnetne trake u čitač, a nekim korisnicima, odnosno učesnicima u saobraćaju nije ni davao priznanicu već je istu odmah bacao, te je svojim telom zaklanjao video nadzor tuženog, tako da naplatu putarine nije vršio u skladu sa Pravilnikom o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta. Pre donošenja spornog rešenja, tužiocu je uručeno upozorenje zbog učinjene povrede radne obaveze, na koje upozorenje se tužilac izjasnio. Upozorenje je dostavljeno i sindikatu tuženog koji je dostavio svoje mišljenje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 23.11.2009. godine o otkazu ugovora o radu, kao i za vraćanje na radno mesto.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 i 61/05), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 69. tačkom 8. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, između ostalog, ako se ne pridržava, odnosno ne sprovodi odluke donete od strane poslodavca, kao i ako nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršava radne obaveze.

Odredbom člana 21. Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta broj 953- 03-2393 od 14.03.2008. godine, propisano je da inkasant vrši naplatu putarine tako što prilikom dolaska vozila na naplatno mesto utvrđuje vizuelno kategoriju vozila i unosi taj podatak preko tastature u računar, zatim uzima karticu od učesnika u saobraćaju i ubacuje je u čitač kartica - što se radi u zatvorenom sistemu naplate, a u otvorenom sistemu potvrđuje kategoriju. Nakon pojave cene na ekranu ukucava tačan primljeni iznos novca od učesnika u saobraćaju, a po prijemu celokupnog iznosa novca potvrđuje naplatu i izdaje priznanicu o izvršenoj naplati putarine učesniku u saobraćaju. Ukoliko učesnik u saobraćaju ne preuzme priznanicu, inkasant je dužan da istu poništi, cepanjem preko pola i baci u korpu za otpatke za odmah, pošto vozilo prođe mehaničku barijeru. Odredbom člana 67. istog Pravilnika, propisano je da inkasant mora da obezbedi jasnu vidljivost čitača magnetnih kartica u zatvorenom sistemu naplate, odnosno tastature i da je zabranjeno zaklanjanje vidokruga kameri sistema video nadzora, bilo svojim telom, torbom, novinama, ili nečim drugim.

Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja od 23.11.2009. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu, jer tužilac koji je bio zaposlen kod tuženog i obavljao poslove inkansanta na naplatnoj stanici N. je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, s obzirom da u periodu od 03.07.2009. godine do 29.07.2009. godine naplatu putarine nije vršio u skladu sa Pravilnikom o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, jer je prilikom naplate putarine izražene u evrima izgovarao veću cenu putarine pre ubacivanja magnetne kartice u čitač, a nekim korisnicima odnosno učesnicima u saobraćaju nije ni davao priznanicu već je istu odmah bacao, a nije smeo svojim telom da zaklanja video nadzor. Naime, kako je utvrđeno da je tužilac na ovaj način, svojom krivicim, učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, a koja je i predviđena članom 69. tačka 8. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i članom 12. Aneksa ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Imajući u vidu da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje mu je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, to je ispoštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu.

Neosnovani su revizijski razlozi o pogrešnoj primeni materijalnog prava i to člana 184. stav 1. Zakona o radu, jer je protekao subjektivni rok od tri meseca u kome je tuženi mogao tužiocu otkazati ugovor o radu zbog navedenih povreda. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi, kao poslodavac, za učinjene povrede radne obaveze tužioca saznao tek 03.11.2009. godine, kada je obavešten generalni direktor tuženog i to dopisom višeg referenta na poslovima video nadzora. Naime, kako je pobijano rešenje doneto 23.11.2009. godine, to je doneto pre isteka subjektivnog roka od tri meseca od dana saznanja za učinjene povrede, a u svakom slučaju pre isteka objektivnog roka od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza, s obzirom da su tužiocu stavljene povrede radne obaveze u periodu od 03.07.2009. godine do 29.07.2009. godine, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Revizijske navode kojima se u pretežnom delu ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, čime se posredno osporava činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.