U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i radio je na radnom mestu prodavca - računopolagača u prodajnom objektu tuženog koji se nalazi u N.B.. Rešenjem tuženog broj 51/20 od 15.07.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.04.2008. godine i aneks ugovora od 11.12.2009. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, koja je predviđena članom 6. stav 1. i stav 12. Kolektivnog ugovora tuženog i članom 19. tačkom 1. ugovora o radu. Naime, 08.06.2010. godine izvršena je unutrašnja kontrola tuženog u objektu u kome je tužilac radio i tom prilikom je utvrđeno da je istekao rok trajanja na 25 pakovanja „orbit žvaka“, s tim da je u opisu poslova tužioca bilo propisano da vodi računa o rokovima važenja artikala koji se prodaju u objektu. Kako tužilac nije blagovremeno obavestio tuženog o isteku roka trajanja navedene robe radi njihovog povlačenja iz prodajnog objekta, to je tužilac naknadio štetu tuženom, tako što je platio 25 pakovanja „orbit žvaka“ sa isteklim rokom trajanja uz obavezu da navedene žvake odmah nakon toga ukloni iz objekta. Međutim, u redovnom popisu koji je izvršen 30.06.2010. godine pojavile su se u navedenom objektu sporne žvake sa isteklim rokom trajanja, a 02.07.2010. godine je ponovo izvršena unutrašnja kontrola tuženog u navedenom objektu i tom prilikom je pronađeno 25 pakovanja „orbit žvaka“ sa isteklim rokom trajanja. Pre donošenja spornog rešenja, tužiocu je uručeno upozorenje zbog učinjene povrede radne obaveze, na koje upozorenje se tužilac izjasnio. Upozorenje je dostavljeno i sindikatu tuženog koji je dostavio svoje mišljenje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 15.07.2010. godine o otkazu ugovora o radu, kao i za vraćanje na radno mesto.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 6. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog, kao povreda radne obaveze predviđeno je neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, pri čemu se pod neblagovremenim izvršavanjem radnih obaveza smatra svako odstupanje od utvrđenih ili uobičajenih rokova za izvršavanje radnih obaveza, a nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radnih obaveza smatra se izvršavanje radnih obaveza pri čemu zaposleni ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja. Stavom 12. istog člana Kolektivnog ugovora tuženog predviđena je povreda radne obaveze koja istovremeno predstavlja krivično delo, prekršaj ili privredni prestup.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 15.07.2010. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu, jer tužilac koji je bio zaposlen kod tuženog i obavljao poslove prodavca-računopolagača u prodajnom objektu tuženog je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, s obzirom da nakon što je unutrašnja kontrola tuženog utvrdila da je prodavao 25 pakovanja orbit žvaka sa isteklim rokom trajanja, tužilac ih nije uklonio iz objekta tuženog, već ih je ponovo pustio u prodaju, iako je znao da ne sme više da ih drži u objektu u kojem je radio. Naime, kako je utvrđeno da je tužilac na ovaj način, svojom krivicom, učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, a koja je predviđena članom 6. stav 1. i stav 12. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 19. tačka 1. ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Imajući u vidu da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje mu je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, to je ispoštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu.

U izloženom smislu, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u kojima se ističe da nije cenjeno u koliko sati je komisija tuženog utvrdila navedenu povredu, odnosno da li je to bilo pre ili u toku radnog vremena, kao i da je tužilac u periodu od 30.06.2010. godine do 02.07.2010. godine plaćao orbit žvake, pa ih zato nije sklonio. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, a koja je predviđena Kolektivnim ugovorom tuženog. Pri tom su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da je u opisu poslova koje obavlja tužilac pored ostalog bilo propisano da vodi računa o rokovima važenja artikala koji se prodaju u objektu tuženog i da o tome blagovremeno obavesti tuženog radi povlačenja robe iz objekta, te da je 08.06.2010. godine od strane unutrašnje kontrole tuženog utvrđeno da je istekao rok trajanja navedenoj robi, a koju tužilac nije povukao iz prodaje, jer se sporna roba pojavila u redovnom popisu od 30.06.2010. godine, a unutrašnja kontrola tuženog je 02.07.2010. godine ponovo pronašla navedenu robu u objektu u kojem je radio tužilac, pri čemu je bez značaja isticanje tužioca da je navedene žvake otkupljivao, s obzirom da se radi o nepoštovanju imperativnih zakonskih normi.

Revizijske navode kojima se u pretežnom delu ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, čime se posredno osporava činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.