Protiv navedenih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog B.S., advokat D.G., u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) i st. 2. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da pobijane presude preinači u celini tako što će doneti odbijajuću ili oslobađajuću presudu.

Vrhovni kasacioni sud je, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da imajući u vidu vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela te kako se krivično delo zloupotreba službenog položaja, odnosno zloupotreba položaja odgovornog lica može izvršiti kada je u pitanju pribavljanje koristi za sebe ili drugog, pri čemu se pod izrazom „drugi“ podrazumeva fizičko lice, a ne pravno, to je u konkretnom slučaju moglo postojati neko drugo krivično delo kao što je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. Krivičnog zakona Republike Srbije, a ne krivično delo zloupotrebe službenog položaja, kako je to prvobitno optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret, pri čemu je okrivljenom stavljeno na teret da je predmetno krivično delo izvršio u martu mesecu 2004. godine, pa se po oceni branioca u momentu izvršenja krivičnog dela to delo nije moglo smatrati krivičnim delom zloupotrebe službenog položaja iskorišćavanjem službenog položaja odgovornog lica radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi za drugo lice, već o nekom sasvim drugom krivičnom delu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom B.S. optužnim aktom najpre bilo stavljeno na teret da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 4. i 1. Krivičnog zakonika, te da je 17.05.2013. godine Viši javni tužilac u Novom Sadu izmenio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela tako što je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a za koje delo je okrivljeni pobijanim presudama oglašen krivim.

Naime, u vreme izvršenja krivičnog dela postojalo je krivično delo zloupotreba službenog položaja, koje je optuženom i stavljeno na teret, a kada je izvršilac tog krivičnog dela mogao imati svojstvo službenog lica ili svojstvo odgovornog lica, dok je izmenama i dopunama krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, a koji zakon je važio u vreme presuđenja i u odnosu na koji zakon je Viši javni tužilac u Novom Sadu izmenio optužni akt, propisano da učinilac krivičnog dela iz člana 359. KZ može imati svojstvo samo službenog lica, a odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama propisane su u krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica u članu 234. KZ, pa je po oceni ovog suda, navedenim izmenama krivičnog zakonika, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica zadržalo jasan kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice.

Odredbom člana 234. stav 1. KZ je propisano da odogovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom tri istog člana propisano da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni u kritičnom periodu iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica, u svojstvu direktora preduzeća D.O.O. „F.-p.“ V. pribavio protivpravnu imovinsku korist za drugo pravno lice u ukupnom iznosu od 6.605,029,36 dinara, a za koji iznos je oštetio A.D. „K.“ V., a kako je okrivljenom izmenama optužnog akta od 17.05.2013. godine i 18.06.2014. godine i stavljeno na teret, pri čemu je citiranom odredbom člana 234. upravo i propisano da je posledica tog krivičnog dela ostvarena ako učinilac pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da kako ne postoji jedan element krivičnog dela zloupotreba odgovornog lica na strani okrivljenog, to je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, po oceni ovoga suda, a kako je okrivljenom stavljeno na teret i kako je pobijanim presudama osuđen da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je kritičnom prilikom pribavio protivpravnu imovinsku korist za drugo pravno lice u ukupnom iznosu od 6.605.029,36 dinara, a zbog koje visine imovinske koristi je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja težeg oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica propisanog u stavu 3. člana 234. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do 10 godina, to proizilazi da u konkretnom slučaju u smislu člana 103. stav 1. tačka 4) KZ u vezi člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa u martu mesecu 2024. godine.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je nejasno kako je iskaz predstavnika oštećenog A.D. „K.“ mogao biti odlučujuća činjenica za utvrđivanje psihičkog odnosa okrivljenog u odnosu na delo koje mu se stvlja na teret, te je po oceni branioca kada je optužnica prekvalifikovana na glavnom pretresu 18.06.2014. godine, sud trebalo pretres da odloži i izvede nove dokaze radi utrđivanja činjenica kuda je otišla roba koju je „D.-m.“ kupio i preuzeo od „F. – p.“

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, što nije razlog propisan članom 485. stav 4. ZKP zbog kojeg okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                   Janko Lazarević, s.r.