Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku ("Sl.glasnik RS" br.125/04 i 111/09) pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač.9. ZPP, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se, s obzirom na odredbu člana 398. stav 1. i 2. ZPP, revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred (tada) Trgovinskim sudom u Beogradu vođen je postupak P 5166/97, u kome je 08.03.2002. godine doneta presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca Preduzeća T. doo iz B. i obavezano tuženo Preduzeće I. š., pravni prethodnik ovde tužioca, da solidarno sa tuženim Preduzećem S., plati tužiocu 283.825,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 30.06.1997. godine do isplate. Navedena presuda pravnom prethodniku ovde tužioca – preduzeću I. š. dostavljena je preko oglasne table suda (jer je promenio sedište a o tome nije obavestio sud), dok je ostalim strankama dostava izvršena preko punomoćnika. Žalbu protiv prvostepene presude izjavio je samo tuženi S., pa je Viši trgovinski sud u Beogradu doneo rešenje PŽ 3146/02 od 07.08.2002. godine, ukinuo prvostepenu presudu samo u delu kojim je obavezan ovaj tuženi da solidarno sa preduzećem I. š. tužiocu plati dosuđeni iznos i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U daljem toku postupka 25.09.2002. godine doneto je rešenje o prekidu postupka u odnosu na tog tuženog. Kako pravni prethodnik ovde tužioca, Preduzeće I. š., nije izjavio žalbu protiv napred navedene prvostepene presude, to je ista postala pravnosnažna u odnosu na njega, pa je Trgovinski sud u Beogradu usvojio predlog za izvršenje i sproveo izvršni postupak I 2782/02 (na osnovu izvršne isprave - pravnosnažne presude tog suda, P 5166/97 od 08.03.2002. godine), u kome je sa računa pravnog prethodnika ovde tužioca, Preduzeća I. š. skinuto ukupno 5.060.709,42 dinara i prebačeno na žiro račun Preduzeća T., kao izvršnog poverioca. Dana 13.05.2003. godine, tuženi I. š. je protiv prvostepene presude P 5166/97 od 08.03.2002. godine izjavio žalbu i podneo predlog za ukidanje potvrde pravnosnažnosti, ali je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P 3157/02 od 02.04.2004. godine, žalba ovog tuženog odbačena, kao neblagovremena, a odbijen predlog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti. Ovo rešenje ukinuto je odlukom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 5135/03 od 01.10.2003. godine, a ponovljeni postupak je okončan rešenjem Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 7301/04 od 24.11.2004. godine, kojim je ukinuta potvrda pravnosnažnosti presude Trgovinskog suda u Beogradu P 5166/97 od 08.03.2002. godine, usvojena žalba i ukinuta navedena presuda i u odnosu na tuženo Preduzeće I. š., a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o tužbenom zahtevu u odnosu na ovog tuženog. Postupak je nastavljen pod brojem P 294/05.

Sudovi su utvrdili i da je rešenje Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 5135/03 od 01.10.2003. godine (kojom je prvi put odlučeno o žalbi na rešenje kojim je odbijen predlog za ukidanje potvrde pravnosnažnosti i odbačena žalba tuženog I. š.), vraćen prvostepenom sudu 11.11.2003. godine, a da je punomoćnicima parničnih stranaka dostavljeno 21.11.2003. godine. Međutim, tužilac - Preduzeće T. je 11.12.2003. godine podnelo zahtev za likvidaciju (zbog neusklađenosti preduzeća sa Zakonom), pa je Trgovinski sud u Beogradu 16.04.2003. godine doneo rešenje o pokretanju likvidacije nad ovim pravnim licem, a napred navedeni parnični postupak P 294/05, okončan donošenjem rešenja od 06.04.2005. godine, kojim se postupak prekida zbog zaključenja postupka likvidacije nad tužiocem, Preduzećem T.. Zbog likvidacije Preduzeća T., pravni prethodnik tužioca nije mogao da povrati sredstva koja su u izvršnom postupku skinuta sa njegovog žiro računa, u kom iznosu potražuje štetu od ovde tužene, zbog nezakonitog rada njenog organa – Trgovinskog suda u Beogradu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da dostavljanje presude (od 08.03.2002. godine) pravnom prethodniku tužioca, tuženom u tom postupku, preko oglasne table suda umesto ličnim dostavljanjem, predstavlja nepravilan i nezakonit rad suda, pa je tužena obavezana da tužiocu naknaditi pretrpljenu štetu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev, uz osnovan zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o nezakonitom radu suda, pa nema ni odgovornosti tužene, primenom čl.172. ZOO, a samim tim ni obaveze na naknadu štete tužiocu.

Naime, prema članu 6. stav 1. Zakona o sudijama ("Sl.glasnik RS" br.63/01 ... 43/06, koji je u navedenom periodu bio na snazi), koji se primenjuje na osnovu člana 23. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi čl.172. stav 1. ZOO, Republika Srbija odgovara za štetu koju prozrokuje sudija nezakonitim ili nepravilnim radom. Na isti način je odgovornost države regulisana ali i članom 6. stav 1. novog Zakona o sudijama - ("Sl.glasnik RS" br.116/08 ... 40/15). Dakle, odgovornost države (Republike Srbije), uslovljena je nezakonitim ili nepravilnim radom suda - sudije, što podrazumeva neprimenjivanje ili pogrešnu primenu propisa kojima se regulišu pravila sudskog postupka (parničnog, krivičnog, izvršnog, vanparničnog ili prekršajnog) ili kojima se povređuju Ustavom zagarantovana prava iz ove oblasti (koja nisu u koliziji sa međunarodnim standardima i opšte usvojenim pravilima Međunarodnog prava), kao što su pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravo na pravično suđenje i u razumnom roku (član 32. stav 1. Ustava), pravo ne jednaku zaštitu prava pred sudovima, kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom je odlučeno o nečijem pravu, obavezi ili interesima (član 36 Ustava). To znači da odgovornost za štetu može postojati u slučaju izvršenja radnje od strane sudije koja se nije smela preduzeti (aktivnom radnjom) ili propuštanjem preduzimanja zakonom propisane radnje - u određeno vreme i na određeni način (nečinjenjem). Pri tom, prilikom ocene da li su ispunjeni uslovi za postojanje odgovornosti za nastalu štetu, treba imati u vidu da pogrešna primena prava, odnosno primena pogrešnog zakona ili pogrešne zakonske odredbe, kao i pogrešno tumačenje pravne norme, pa i u situaciji kada je odluka nižestepenog suda u kojoj je izraženo takvo pravno shvatanje, ukinuta ili preinačena po pravnom leku, ne predstavlja ni nepravilan ni nezakoniti rad suda (sudije). Pogrešna primena prava može se kvalifikovati kao nezakonit rad samo u slučaju ako je u pitanju namera ili gruba nepažnja. To znači da za štetu koja nastane zbog pogrešne primene prava, kao posledice pogrešnog tumačenja propisa, Republika Srbija ne odgovara, jer takav postupak sudije ne predstavlja nezakonitu radnju.

U konkretnom slučaju šteta za tužioca, odnosno njegovog pravnog prethodnika nastala je skidanjem utuženog iznosa sa njegovog žiro računa i prenosom na račun poverioca i to u izvršnom postupku u kome je izvršenje određeno na osnovu pravnosnažne presude P 5166/97 od 08.03.2002. godine. Navedena presuda je postala pravnosnažna istekom roka za žalbu bez izjavljene žalbe od strane pravnog prethodnika ovde tužioca, a iz razloga što mu presuda nije dostavljena lično, već preko oglasne table suda. Međutim, ovo pravno lice je promenilo sedište preduzeća a o tome nije obavestilo sud, što je bilo u obavezi, primenom člana 145. stav 1. tada važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. list SFRJ“ br.4/77, ... „Sl. list SRJ“ br.27/92, ...12/98), pa sud jeste bio ovlašćen da dostavu presude izvrši pribijanjem na oglasnu tablu suda (stav 2. istog člana). Okolnost što je postupajući sudija, kako to tužilac ističe, mogao da zaključi da je došlo do promene sedišta na osnovu adrese označene u zaglavlju memoranduma na priloženom punomoćju ili traženjem informacije o eventualnoj promeni sedišta od sudskog registra, ali to nije primetio odnosno nije učinio, ne čini njegov rad ni nepravilnim ni nezakonitim, posebno imajući u vidu da se prvenstveno radi o propustu stranke da izvrši svoju zakonom predviđenu obavezu (da obavesti sud o promeni sedišta). U odsustvu utvrđenja da je došlo do nezakonitog ili nepravilnog rada suda, u smislu napred iznetog, ne postoji ni odgovornost države, pa samim tim ni obaveza da tužiocu naknadi pretrpljenu štetu.

Imajući u ovo vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda izražen u pobijanoj odluci da u navedenom postupku u radnjama Trgovinskog suda u Beogradu nije bilo ni nezakonitog ni nepravilnog rada, pa je i tužbeni zahtev odbijen uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.