Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Posl.br. Kž1-4090/13 od 20.11.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe okrivljenog P.F. i branioca okrivljenog S.K. i presudu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Posl.br. 5K-65/10 od 16.07.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. S.K., adv. V.Đ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i prvostepenu i drugostepenu presudu delimično preinači, tako što će okr. S.K. osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine i odrediti da će je izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, ili da prvostepenu i drugostepenu presudu ukine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu, kao i sa zahtevom da odloži izrvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 5K- 65/10 od 16.07.2013. godine, shodno odredbi člana 488. stav 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. S.K., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.K., adv. V.Đ., neosnovan je u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen, odnosno nema propisan sadržaj.

Neosnovano branilac okr. S.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju ovako ne opredeljuje, međutim to proizilazi iz navoda zahteva da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonito pribavljenom dokazu, pri čemu kao nedozvoljen dokaz označava zapisnik o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog S.K. u policiji od 15.02.2003. godine, sa obrazloženjem da taj zapisnik nije potpisao adv. P.S., branilac okrivljenog po službenoj dužnosti koji je konstatovan na zapisniku i da se odbrana okrivljenog sadržana u tom zapisniku ne odnosi na predmetno krivično delo, već na drugo krivično delo u odnosu na koje je postupak prema okrivljenom razdvojen i koji zapisnik bi trebalo da se nalazi u spisima predmeta K 151/12 formiranog nakon razdvajanja postupka.

Ocenjujući navode žalbe branioca okr. S.K. izjavljene protiv prvostepene presude, istovetne prednjim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, a koja je procesnim zakonom važećim u vreme pribavljanja dokaza u pitanju bila predviđena u članu 368. stav 1. tačka 10. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02) i prema kojem se ocenjuje zakonitost pribavljanja istog, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, drugostepeni sud je u svojoj presudi, na strani 5 stav prvi, za ocenu o neosnovanosti tih žalbenih navoda dao potpune i pravilne razloge, koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje (član 491. stav 2. ZKP).

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe povredu zakona učinjenu odlukom o kazni, ne opredeljujući je u smislu označavanja zakonske odredbe kojom je predviđena (član 439. tačka 3) ZKP), sa obrazloženjem da je kaznom zatvora izrečenom okrivljenom u trajanju od 1 godine i 2 meseca, nakon 12 godina od izvršenja dela i kada su promenjene okolnosti na strani okrivljenog (oženio se, dobio dvoje dece, zaposlio se na neodređeno vreme i čitav taj period se uzdržavao od izvršenja bilo kojeg krivičnog dela), grubo povređena odredba člana 42. stav 1. tačka 1. KZ koja uređuje specijalnu prevenciju kao svrhu kažnjavanja-sprečavanje učinioca da ne čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela i takođe, onemogućena primena odredbe člana 45. stav 5. KZ o izvršenju kazne u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje.

Povreda krivičnog zakona u pitanju podrazumeva pogrešnu primenu ili neprimenjivanje propisa relevantnih za odluku o kazni, pre svega prekoračenjem ovlašćenja koja sud ima po zakonu donoseći ovu odluku, na što se izloženim navodima zahteva ne ukazuje već se u suštini osporava kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi u pogledu okolnosti koje su od uticaja na odluku o visini kazne, što, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu ljudskog prava okrivljenog, iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP i to prava na suđenje u razumnom roku kao segmenta prava na pravično suđenje zagarantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Međutim, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj, jer je odredbom člana 484. ZKP propisano da se uz zahtev za zaštitu zakonitosti, kada je podnet iz razloga predviđenog u članu 485. stav 1. tačka 3) ZKP, mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda prava okrivljenog, a na postojanje takve odluke u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.K. se ne ukazuje niti je takva odluka priložena uz zahtev.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP i tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno što nema propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                           Bata Cvetković, s.r.