Branilac okr. D.M., adv. S.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu odluku, tako što će okr. M. osloboditi od optužbe ili da presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okr. M.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.M., adv. S.A., je neosnovan.

Prema navodima zahteva, pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene su povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog propusta prvostepenog i drugostepenog suda da, shodno odredbi člana 5. stav 2. KZ, primeni zakon najblaži za okrivljenog i to zakon koji ne sankcioniše ni držanje ni prodaju supstance amfetamin sulfat koja je predmet inkriminisane radnje okrivljenog, s obzirom da u određenom periodu tokom trajanja predmetnog krivičnog postupka, i to od stupanja na snagu Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, do izmena Krivičnog zakonika (odredbe člana 112. stav 15. KZ), nije postojao propis koji supstancu amfetamin sulfat „proglašava“ opojnom drogom, odnosno izjednačava sa opojnom drogom. S tim u vezi, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navodi se da Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama razdvaja pojmove opojne droge i psihoaktivne supstance, dok ih ranije važeći Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga izjednačava, pa zbog te suprotnosti u konkretnom slučaju nije moguća primena, u smislu člana 115. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, podzakonskih propisa donesenih radi sprovođenja ranije važećeg zakona (Rešenje o utvrđivanju opojnih droga i psihotropnih supstanci-„Službeni glasnik RS“ br. 24/05), a u periodu do donošenja propisa za sprovođenje sada važećeg Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Osim toga, po navodima zahteva, odredbom člana 112. stav 15. KZ, sve do izmena iste („Službeni glasnik RS“ br. 121/12) kada su izjednačene opojne droge i psihotropne supstance, bilo je propisano da se pod opojnim drogama smatraju supstance ili preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge, a primena međunarodnih konvencija koja se pominje u obrazloženju prvostepene presude, bez konkretizacije tih propisa, je nedozvoljena i nejasna.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Predmet krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ su „supstance i preparati koji su proglašeni za opojne droge“. Odredbom člana 112. stav 15. istog zakona, do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 121/12), propisano je da se opojnim drogama smatraju supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge.

Propis koji u smislu člana 112. stav 15. KZ definiše pojam predmeta (objekta) krivičnog dela u pitanju, a koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret (03.09.2010. godine) je Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga („Službeni list SRJ“ br. 46/96, 37/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 101/05) koji, u članu 2. stav 1. definiše pojam opojne droge, a u stavu 2. istog člana, propisuje da se opojnim drogama smatraju i psihotropne supstance, što je i supstanca amfetamin, prema tački 1. pod B-7 Rešenja o utvrđivanju opojnih droga i psihotropnih supstanci („Službeni glasnik RS“ br. 24/05), koje je doneto radi sprovođenja navedenog zakona.

Navedeni zakon prestao je da važi stupanjem na snagu Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS“ br. 99/10 od 27.12.2010. godine) koji, u članu 2, određuje pojam i klasifikaciju tih supstanci i određuje da u psihoaktivne kontrolisane supstance spadaju opojne droge, psihotropne supstance, proizvodi biološkog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo i druge psihoaktivne kontrolisane supstance. Članom 5. stav 1. istog zakona, propisana je zabrana proizvodnje, prometa i upotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i dostava tih supstanci i biljaka iz kojih se iste mogu dobiti, osim pod uslovima propisanim ovim zakonom, a odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se na neovlašćenu proizvodnju, promet, upotrebu i dostavu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci iz stava 1. primenjuju propisi kojima se uređuju krivična dela.

Na taj način, Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, odredbom člana 5. direktno upućuje na primenu Krivičnog zakona i to odredaba koje propisuju kao krivična dela (iz člana 246. – 247 KZ) iste neovlašćene radnje kao nedozvoljene, čiji su predmet psihoaktivne supstance određene pomenutim zakonom.

Osim toga, obaveza istog tretmana opojnih droga i psihotropnih supstanci u krivičnopravnom smislu proističe iz Zakona o potvrđivanju Konvencije UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci („Službeni list SFRJ“ –Međunarodni ugovori br. 14/90), koji shodno odredbi člana 16. Ustava Republike Srbije predstavlja sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuje. Odredbom člana 3. stav 1.(a) (i) navedene Konvencije, propisano je da će svaka strana potpisnica usvojiti neophodne mere po svom zakonu, da kao krivično delo propiše: proizvodnju, preradu, ekstrakciju, pripremu, ponudu, ponudu za prodaju, distribuciju, isporuku pod bilo kojim uslovima, posredovanje, slanje, slanje u tranzitu, transport, uvoz ili izvoz bilo koje opojne droge ili bilo koje psihotropne supstance suprotno odredbama Konvencije iz 1961. godine, izmenjene Konvencije iz 1961. godine ili Konvencije iz 1971. godine.

„Konvencija iz 1971. godine“, na koju upućuje Konvencija UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, je Konvencija o psihotropnim supstancama, ratifikovana 1973. godine („Službeni list SFRJ“ br. 40/73), kojom je supstanca amfetamin označena kao psihotropna supstanca u listi supstanci u Tabeli II pod tačkom 1, u skladu sa članom 1. stav 1. pod d) Konvencije koji određuje pojam psihotropne supstance, a članom 22. tačka 1. Konvencije propisana je obaveza strane ugovornice da smatra kažnjivim prekršajem, odnosno krivičnim delom svaku namernu radnju kojom se krši propis donet u izvršavanju obaveza iz ove konvencije.

Prema tome, odredba člana 246. KZ koja je blanketnog karaktera, ne definiše pojam opojne droge označene kao objekat radnje krivičnog dela, a odredba člana 112. stav 15. istog Zakona, upućuje na propis zasnovan na zakonu kojim se određene supstance ili preparati proglašavaju (izjednačavaju) opojnim drogama. U konkretnom slučaju, to su Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga, primenjivan u vreme izvršenja krivičnog dela u pitanju i Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama donet nakon izvršenja dela i Zakon o potvrđivanju konvencije UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, koji propisi u krivičnopravnom smislu izjednačavaju opojnu drogu i psihotropne supstance, kao i Zakon o potvrđivanju Konvencije o psihotropnim supstancama, koja izričito supstancu amfetamin određuje kao psihotropnu supstancu.

Iz navedenih razloga, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da u određenom periodu u toku trajanja predmetnog krivičnog postupka, radnja okrivljenog neovlašćene prodaje supstance amfetamin sulfat nije imala obležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, vezano za stav odbrane da ni jednim propisom ova supstanca nije izjednačena sa opojnom drogom, pa da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 5. stav 2. KZ i učinjene povrede krivičnog zakona označene u uvodu zahteva. Zato je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovan i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                 Janko Lazarević,s.r.