Protiv pravosnažne presude Višeg suda u Jagodini Kž1 46/15 od 06.03.2015. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 309/15 od 11.06.2015. godine zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 104. stav 6. u vezi člana 103. tačka 7) Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 46/15 od 06.03.2015. godine povređen zakon.

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 309/15 od 11.06.2015. godine, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavljen je braniocu okrivljene M.A., adv. B.S., nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sdnicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je podnet zathev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem drugostepene presude povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je pre pravosnažnog okončanja postupka nastupila zastarelost krivičnog gonjenja (odredba člana 103. tačka 7) u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepenom presudom okrivljena M.A. na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođena od optužbe da je dana 10.02.2011. godine izvršila tri krivična dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Prema odredbi člana 103. tačka 7) KZ propisano je da ako u ovom Zakonu nije drugačije određeno krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a članom 104. stav 6. KZ da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

S obzirom na to da krivična dela koja su stavljena na teret okrivljenoj M.A. su izvršena dana 10.02.2011. godine, za koje je okrivljena prvostepenom presudom oslobođena od optužbe, to se osnovano u zahtevu navodi da je shodno članu 103. tačka 7) u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog dana 10.02.2015. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu, je podneo zajednički punomoćnik privatnih tužilaca adv. D.T. dana 12.02.2015. godine i u žalbi istakao da je u toku žalbenog postupka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja propisana članom 104. stav 6. u vezi člana 103. stav 1. tačka 7) Krivičnog zakonika.

Odgovor na žalbu dana 27.02.2015. godine, podneo je branilac okrivljene M.A., adv. B.S., koji je u istom naveo da su osnovani navodi u podnetnoj žalbi punomoćnika privatnih tužilaca da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja propisana članom 104. stav 6. u vezi člana 103. stav 1. tačka 7) KZ, a drugostepeni sud je doneo presudu dana 06.03.2015. godine.

Odredbom člana 451. stav 1. ZKP, propisano je da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud, nije postupio u smislu člana 451. stav 1. ZKP i prvostepenu presudu ispitao u okviru pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi. Naime, imajući u vidu da je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastala okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, a to je zastarelost, a koja je isticana u podnetoj žalbi kao i u odgovoru na žalbu, što znači da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud ispitujući prvostepenu presudu u smislu člana 451. stav 1. ZKP, bio ovlašćen i da ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja. Međutim drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio i na taj način učinio povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi člana 103. tačka 7) u vezi člana 104. stav 6. KZ, u korist okrivljene M.A., a na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom Republičkog javnog tužioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u pogledu navedene povrede krivičnog postupka, te je utvrdio da je presudom Višeg suda u Jagodini, Kž1 46/15 od 06.03.2015. godine, povređen zakon u korist okrivljene M.A., ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.