Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog G.T., jer veće nije našlo da bi prisustvo stranaka bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni G.T. presudom Višeg suda u Vranju K br. 78/10 od 16.05.2014. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 941/14 od 05.11.2014. godine pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ. Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Branilac okrivljenog G.T., advokat I.D.Đ. podnela je dana 10.06.2014. godine a potom i 27.02.2015. godine zahtev za odlučivanje o troškovima krivičnog postupka koje je optuženi imao za angažovanje branioca u toku postupka, dok je branilac optuženog advokat D.N. isti zahtev podneo dana 02.03.2015. godine.

Navedeni zahtevi branilaca odbijeni su kao neosnovani pobijanim prvostepenim rešenjem, sa obrazloženjem da branioci okrivljenog G.T., suprotno odredbi člana 262. ZKP, zahtev za naknadu troškova nisu istakli do završetka glavnog pretresa, već su to učinili podnescima od 27.02.2015. i 02.03.2015. godine, i pored toga što, prema stavu prvostepenog suda, zahtev za naknadu troškova mora biti podnet od strane ovlašćenih lica samo do okončanja glavnog pretresa.

Prihvatajući u svemu kao pravilne stavove i razloge iz prvostepenog rešenja, drugostepeno veće Višeg suda u Vranju svojim rešenjem odbilo je kao neosnovane žalbe okrivljenog G.T. i njegovih branilaca, advokata I.Đ. i D.N., izjavljene protiv prvostepenog rešenja.

Postupajući na ovaj način, Viši sud u Vranju je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona i to konkretno odredbe člana 441. stav 4. u vezi s`članom 262. stav 2. ZKP, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Ocenjujući zahtev okrivljenog G.T. za naknadu troškova postupka odbrane putem branioca neosnovanim, sa obrazloženjem da su branioci bili u obavezi da predmetne zahteve podnesu do okončanja glavnog pretresa, Viši sud u Vranju se u pobijanim rešenjima poziva na odredbu člana 262. ZKP. Međutim, navedenom zakonskom odredbom, niti bilo kojom drugom odredbom krivičnog procesnog zakona, a ni drugim propisom kojim se uređuje naknada troškova u krivičnom postupku (Pravilnik o naknadi troškova u sudskim postupcima - „Službeni glasnik RS“, broj 57/03 i 69/2011) nije propisana, izričito, obaveza branioca da zahtev za naknadu troškova odbrane postavi do završetka glavnog pretresa, već je odredbom člana 262. stav 2. ZKP (rečenica druga) propisano da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja koje odgovara presudi.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu koja proizilazi iz spisa predmeta - da su u konkretnom slučaju zahtevi branilaca okrivljenog G.T. dostavljeni sudu u okviru roka propisanog odredbom člana 262. stav 2. ZKP, to se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su ti zahtevi podoban osnov za donošenje posebnog rešenja o visini troškova postupka za koje je pravnosnažnom presudom kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, određeno da padaju na teret budžetskih sredstava.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog G.T., to je Vrhovni kasacioni sud usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog - advokata I.D.Đ., ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Višem sudu u Vranju na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Vranju će imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                Nevenka Važić, s.r.