Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K.br. 259/14 od 19.02.2015. godine okrivljeni N.S. oglašen je krivim za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (KZ) za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6-šest meseci i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku proveravanja od 2-dve godine ne učini novo krivično delo, koji rok se računa od pravnosnažnosti presude. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu paušala u iznosu od 3.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 72.875,00 dinara i to sudu u iznosu od 5.000,00 dinara, a oštećenom M.T. iznos od 67.875,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Viši sud u Vranju, presudom Kž.br. 199/15 od 12.05.2015. godine, odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okr. N.S. i presudu Osnovnog suda u Vranju K.br. 259/14 od 19.02.2015. godine, potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su: -branilac okr. N.S., advokat I.S., zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog N.S. osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili prema okrivljenom odbiti optužbu zbog presuđene stvari, uz naknadu troškova postupka za svaku preduzetu radnju i za sastav žalbe i ovog zahteva po advokatskoj tarifi, -branilac okr. N.S., advokat S.N., iz razloga predviđenih u članu 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će odbiti optužbu prema okr. N.S. za krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ ili da ukine samo presudu Višeg suda u Vranju i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje po izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog na prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okr. N.S. Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pavnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okr. N.S. su osnovani.

Osnovano branioci okrivljenog u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pobijanim pravnosnažnim presudama, time što je okr. N.S. oglašen krivim za krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer postoji okolnost (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo.

Naime, u prekršajnom postupku protiv okr. N.S. koji je obustavljen pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Vranju Pr. 8881/13 od 26.08.2013. godine usled nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, okrivljenom je stavljeno na teret da je učinio prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru (ZJRM). Prema činjeničnom opisu u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka MUP RS PS Trgovište od 30.11.2011. godine, ovaj prekršaj učinjen je na taj način što je dana 14.08.2011. godine oko 18,30 časova u Radovnici kod O. Š. Ž.Z. – U. ispred školske kuhinje došlo do narušavanja javnog reda i mira od strane N.S., I.A. i M.T. tako što su ova lica dok su se nalazila u školskoj kuhinji na veselju – krštenju deteta, nakon kraće rasprave počeli da se guraju i tom prilikom razmenili reči pretnje i uvrede, fizički nasrnuli jedni na druge i razmenili udarce po telu i glavi, čime su uznemirili mir i spokojstvo građana – gostiju prisutnih unutar objekta.

Iz opisa radnje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, koje je okr. N.S. stavljeno na teret u predmetnom krivičnom postupku, optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt.br. 2154/11 od 04.01.2013. godine, i istom saglasnog činjeničnog opisa dela u izreci i obrazloženju pobijane prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim za to delo, a koja presuda je potvrđena drugostepenom presudom, proizilazi da činjenični opis krivičnog dela u pitanju odgovara činjeničnom opisu navedenog prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM, jer se opis krivičnog dela odnosi na istog okrivljenog, N.S. i isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru (14.08.2011. godine oko 17h, u O.š. u selu Radovnice), kao i na iste radnje izvršenja okrivljenog prema istom oštećenom, a koje su u bitnom opisane na istovetan način, kao u pomenutom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka. Pri tom, okolnost da opis prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM ne sadrži opis lake telesne povrede oštećenog kao posledice radnje okrivljenog (zadavanja udaraca oštećenom u predelu glave i tela), koja posledica i nije obeležje tog prekršaja, nije od uticaja i ne menja suštinski istovetan činjenični opis događaja u oba postupka jer je takva posledica prema prirodi radnje okrivljenog, bila poznata odnosno predvidljiva i u vreme izvršenja dela i pokretanja prekršajnog postupka.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari odnosno zabrana gonjenja i kažnjavanja za isto delo, koja je kao osnovno načelo krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sadržana u citiranoj odredbi ZKP i kao apsolutno i nepovredivo pravo na pravnu sigurnost garantovana Ustavom Republike Srbije (član 34. stav 4) i obavezujućim normama međunarodnog prava (član 14. stav 7 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima; član 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda) podrazumeva nemogućnost pokretanja i vođenja kaznenog postupka protiv nekog lica za delo koje proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u suštini iste kao one koje su osnov optužbe za kazneno delo u ranijem postupku protiv tog lica koji je pravnosnažno okončan.

Imajući prednje u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, koja okolnost trajno isključuje krivično gonjenje, zbog čega je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se, iz napred iznetih razloga, osnovano ukazuje u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okr. N.S.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, usvojio zahteve branilaca okrivljenog za zaštitu zakonitosti i odlučio kao u izreci ove presude tako što je, otklanjajući učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, preinačio presude Osnovnog suda u Vranju K.br. 259/14 od 19.02.2015. godine i Višeg suda u Vranju Kž.br. 199/15 od 12.05.2015. godine i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 422. stav 1. tačka 2) ZKP prema okrivljenom N.S. odbio optužbu za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća,

sudija Nataša Banjac,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.