Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 130/15 od 22.06.2015. godine, samo protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1632/14 od 09.12.2014. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 3. ZKP u vezi sa članom 432. stav 1. ZKP i članom 456. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanim rešenjem povređen zakon u korist okrivljenih D.K. i pravnog lica – preduzeća „J.“ DOO u K.

Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi prisustvo stranaka bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnog rešenja protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1632/14 od 09.12.2014. godine učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP u vezi sa članom 432. stav 1. ZKP i članom 456. stav 1. ZKP.

Prema stanju u spisima, krivični postupak protiv okrivljenog D.K. sproveden je po optužnici Višeg javnog tužioca u Kragujevcu Kt. broj 124/10 od 14.03.2011. godine, koja je precizirana 29.08.2013. godine i 30.06.2014. godine. Inicijalnom optužnicom, okrivljenom je stavljeno na teret, pored krivičnog dela proeske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, i izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 61. KZ, s tim što je podnescima od 29.08.2013. godine i 30.06.2014. godine optužnica precizirana tako što je okrivljenom umesto krivičnog dela iz člana 359. stav 3. KZ stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela zlupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 4. u vezi sa članom 61. KZ. Pri tome, prvostepeni postupak je, od početka pa do okončanja, sproveden po odredbama o redovnom postupku, a u prvostepenoj presudi, u pravnoj pouci, navedeno je da se žalba protiv ove presude može izjaviti u roku od 15 dana.

Protiv prvostepene presude, žalbu je izjavio Viši javni tužilac u Kragujevcu, u roku od 15 dana, a Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Kž1 broj 1632/14 od 09.12.2014. godine ovu žalbu odbacio kao neblagovremenu, nalazeći da je žalba podneta po proteku zakonskog roka od 8 dana, te da je prvostepeni sud bio dužan da u konkretnom slučaju primeni odredbe člana 496. do 520. ZKP, odnosno da sprovede skraćeni postupak. Obrazlažući ovakav svoj stav, Apelacioni sud u kragujevcu u pobijanom rešenju navodi da su radnje okrivljenog, koje je prvostepeni sud kvalifikovao kao produženo krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 4. u vezi sa članom 61. KZ, morale biti pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. u vezi sa članom 61. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od jedne do osam godina, a zbog čega je zakonski rok za žalbu iznosio 8, a ne 15 dana, kako je prvostepeni sud pogrešno konstatovao u pravnoj pouci.

Međutim, ovakav stav ne može se prihvatiti kao pravilan, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužicoa.

Naime, ukoliko je postupak započet i okončan po pravilima koja važe za redovan postupak i presuda je doneta u redovnom postupku, u tom slučaju, i kada se presuda odnosi na krivično delo za koje je propisan skraćeni postupak, rok za žalbu protiv presude iznosi 15 dana, a ne 8 dana, kako to pogrešno zaključuje Apelacioni sud u Kragujevcu u pobijanom rešenju.

Kako je u konkretnom slučaju protiv orkivljenog D.K. krivični postupak bio započet po optužbi za krivično delo za koje se vodi redovan postupak, koju kvalifikaciju je prihvatio i prvostepeni sud, te je glavni pretres održao i okončao po pravilima redovnog postupka, to su u konkretnom slučaju za određivanje roka za žalbu bile relevantne okolnosti da je postupak započet i dovršen po pravilima redovnog postupka, a iz kog razloga je žalbu javnog tužioca, koja je izjavljena u propisanom roku od 15 dana, drugostepeni sud morao oceniti blagovremenom i postupiti u skladu sa odredbama o redovnom postupku, te doneti odluku o osnovanosti žalbe, a ne doneti rešenje o odbačaju žalbe kao neblagovremene, kako je to učinio u pobijanom rešenju.

Stoga je, po oceni ovoga suda, Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, donoseći odluku o odbacivanju žalbe kao neblagovremene, učinio povredu odredbe člana 432. stav 1. ZKP u vezi sa članom 456. stav 1. ZKP, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, a koja povreda je učinjena u korist okrivljenog D.K., obzirom da pravilnost prvostepene oslobađajuće presude nije ni razmatrana u drugostepenom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, pa je utvrdio da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1632/14 od 09.12.2014. godine učinjena povreda zakona u korist okrivljenog D.K., ne dirajući u pravnosnažno rešenje protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica                                                                                       Nevenka Važić