.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 31/2015
Rž 5/2015
02.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca I.B. iz B., čiji su punomoćnici O.P. i Z.R., advokati iz B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Republički javni pravobranilac iz Beograda, radi isplate zarade i uplate doprinosa, odlučujući o žalbi tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 broj 100/14 od 19.11.2014. godine i reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 4397/12 od 07.05.2014. godine, na sednici održanoj 02.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
I ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 100/14 od 19.11.2014. godine.
II ODBACUJE SE kao nedozovljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.4397/12 od 07.05.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.4775/11 od 30.05.2012. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da na ime razlike manje isplaćene zarade za period od 01.09.2008. godine do 31.08.2011. godine isplati ukupan iznos od 2.893.648,73 dinara i to pojedinačne iznose bliže određene u izreci prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da Republički fond PIO uplati na ime tužioca pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.09.2008. godine do 31.08.2011. godine, na osnovu stava prvog ove presude. U stavu trećem izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.4397/12 od 07.05.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešene primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra dozvoljenom primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti u smislu člana 506. stav 1. istog zakona i koji po sadržini i dejstvu odgovara odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09).
Apelacioni sud u Beogradu doneo je rešenje R4 broj 100/14 od 19.11.2014. godine kojim nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, što je uslov za primenu ovog pravnog instituta.
Tužilac je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre 01.02.2012. godine kao dana stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku, („Sl. glasnik RS“, broj 72/11) i da se na osnovu člana 506. stav 1. u vezi člana 508. istog zakona ovaj postupak sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužilje čini nedozvoljenom.
Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP).
Protiv odluke drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).
Kako je žalba izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda, na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno je kao u stavu I izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate razlike plate podneta je 26.10.2011. godine, a vrednost predmeta spora je 2.893.648,73 dinara.
Odredbom člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2009. godine, izmenjena je odredba člana 394. ZPP. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđivanje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako je drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP (29.12.2009. godine), a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.
Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu II izreke.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
