.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 935/2015
30.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača U.o.S. – G.f. iz B., čiji je punomoćnik S.M., advokat u B., povodom zahteva radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 p. 31/15 od 07.05.2015. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu R4 p. 31/15 od 07.05.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 p. 31/15 od 07.05.2015. godine, Viši sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, na osnovu člana 386., u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' br. 25/82 ..., ''Službeni glasnik RS'' br. 46/95 ... 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da žalba predlagača nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.
Prema razlozima pobijane odluke predlagač je podneo Višem sudu u Beogradu dana 19.02.2015. godine zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku povodom predmeta koji se nalazi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.
Kako se u konkretnom slučaju radi o tužbi radi regresa – isplate iznosa od 436.308,45 dinara, pa kako navedeni spor nije spor male vrednosti, to se prvostepeni sud s pozivom na odredbu člana 17. stav 1. ZPP, u vezi članova 23. stav 3., 24. stav 1. tačka 3. i 98. Zakona o uređenju sudova, oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Apelacionom sudu u Beogradu.
Pravilno je našao prvostepeni sud da je za suđenje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.
Po članu 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08...101/13) propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Pravilna primena navedene odredbe podrazumeva da se zahtev podnosi neposredno višem sudu u odnosu na sud pred kojim se vodi postupak u momentu podnošenja zahteva.
Naime, predlagač U.o.S. – G.f. iz N.B. je podneo dana 09.01.2012. godine tužbu radi regresa Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a kao vrednost predmeta spora označio je iznos od 436.308,45 dinara. Stoga se u konkretnom slučaju ne radi o sporu male vrednosti, shodno članu 468. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14). Prema citiranoj odredbi, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Prema članu 23. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08....101/13) viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na rešenja u građansko pravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti i u vanparničnim postupcima. U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora opredeljena je na iznos od 436.308,45 dinara, dok 3.000 evra na dan podnošenja tužbe 09.01.2012. godine iznosi 314.547,3 te ovo nije spor male vrednosti. Kako je za odlučivanje o žalbi na presudu u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Apelacioni sud kao neposredno viši sud u odnosu na prvostepeni sud, to je pravilno odlučio Viši sud u Beogradu kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu predlagača u ovoj pravnoj stvari i predmet ustupio Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija odluku Višeg suda u Beogradu.
Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. ZPP i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
