.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 739/2015
16.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.S., zbog produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Ž.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 14K br. 122/14 od 20.06.2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 89/15 od 24.02.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 16.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.S., adv. Ž.L., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 14K br. 122/14 od 20.06.2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 89/15 od 24.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 14K br. 122/14 od 20.06.2014. godine okrivljeni R.S. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i za krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i primenom člana 60. stav 1. i 2. tačka 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se izvršiti po pravnosnažnosti presude u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora. Ukoliko okrivljeni za vreme izdržavanja kazne zatvora samovoljno napusti prostoriju u kojoj stanuje jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom okrivljeni je za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ osuđen i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude pod pretnjom da će se ukoliko ne plati novčanu kaznu u tom roku, ista zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Na osnovu člana 261. i člana 264. ZKP, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, i to na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 89/15 od 24.02.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog a prvostepena presuda, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog R.S., adv. Ž.L., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.S., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.S., adv. Ž.L., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanja na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog R.S., adv. Ž.L., u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačke 1) ZKP, odnosno da delo za koje se optuženi goni nije krivično delo i člana 439. tačka 3) ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ove povrede sastoje, već suštinski polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, a naime da se građevinski radovi koje okrivljeni kao vlasnik apartmana broj ... u TPC „R.“ na trećem spratu, koji je njegovo vlasništvo, ne mogu smatrati dogradnjom u smislu člana 2. stav 1. tačka 35. Zakona o planiranju i izgradnji, da ništa na objektu nije urađeno van gabarita objekta jer terasa predstavlja deo objekta, da je okrivljeni vršio samo adaptaciju objekta definisanu odredbom člana 2. stav 1. tačka 35. Zakona o planiranju i izgradnji i sanaciji objekta, za koje nije potrebna građevinska dozvola, te da radove na adaptaciji sanaciji objekta nije radio okrivljeni koji se nalazio u inostranstvu, već treće lice, da okrivljenom nije uručeno rešenje građevinskog inspektora kojim je naložena obustava izvođenja građevinskih radova niti je on skinuo službeni znak (zatvoreno gradilište) a što sve ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
