Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.K., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., advokata Đ.K. iz B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 752/14 od 06.04.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 6Kž1 78/15 od 07.07.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., advokata Đ.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 752/14 od 06.04.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 6Kž1 78/15 od 07.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 6 K 752/14 od 06.04.2015. godine, okrivljeni M.K. oglašen je krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3-tri meseca koja se neće izvršiti pod uslovom da okrivljeni u roku od 1-jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu paušala u iznosu od 2.000,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena R.G. iz M. upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Viši sud u Zrenjaninu, presudom 6Kž1 78/15 od 07.07.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, advokata D.S. i presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 752/14 od 06.04.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. M.K., adv. Đ.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 752/14 od 06.04.2015. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini prvostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom organu. Kako je pobijana prvostepena presuda postala pravnosnažna donošenjem drugostepene presude Višeg suda u Zrenjaninu 6Kž1 78/15 od 07.07.2015. godine, kojom je prvostepena presuda potvrđena, to se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odnosi i na drugostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.K., adv. Đ.K., je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona, pozivajući se na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i ne opredeljujući o kojim konkretno povredama zakona je reč, a iz navoda zahteva da su razlozi pobijane presude protivrečni izreci presude i da presuda uopšte nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, između ostalog ni razloga za neprihvatanje iskaza svedoka D.A., očevica događaja, a razlozi koji su dati u presudi da su potpuno nejasni i protivrečni, proizilazi da branilac zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, navodima da je sud osudio okrivljenog isključivo na osnovu neistinitog iskaza oštećene koji nije potkrepljen ni jednim drugim dokazom, pošto niko od saslušanih svedoka nije bio prisutan prilikom navodnog upućivanja pretnji oštećenoj od strane okrivljenog, da sud nije cenio protivrečnosti u iskazu oštećene, ni protivrečnosti njenog iskaza sa iskazima svedoka D.P. i D.S. i da nije uzeo u obzir činjenicu da su okrivljeni i oštećena u zavadi, da je oštećena više puta prijavljivala okrivljenog raznim državnim organima, pa i tužilaštvu za organizovani kriminal, na šta je okrivljeni reagovao podnošenjem krivične prijava protiv oštećene za krivično delo lažno prijavljivanje, te da sud nije izveo ni jedan dokaz u pravcu utvrđivanja intenziteta navodnih pretnji, kao i utvrđivanja činjenice da li su se okrivljeni i oštećena uopšte sreli u vreme označeno kao vreme izvršenja predmetnog krivično dela.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.K., nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, tako što je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.K. odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                               Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                     Janko Lazarević,s.r.