U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca G.G. iz B., čiji je punomoćnik N.M., advokat iz B., protiv tuženog STTC N. iz B., čiji je punomoćnik G.T., advokat iz P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1217/14 od 13.01.2015. godine, u sednici održanoj 09.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1217/14 od 13.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 386/13 od 14.02.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi ništavost rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa i otkazu ugovora o radu br. 105/143 od 03.06.2011. godine, te da se naloži tuženom da tužiocu isplati novčani iznos od 165.900,00 dinara na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.11.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke naloženo je tužiocu da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 165.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 1217/14 od 13.01.2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu 22.10.2010. godine, kojim je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu upravnika pijace. Rešenjem tuženog od 03.06.2011. godine tužiocu je prestao radni odnos i otkazan mu je ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2., 3. i 4. Zakona o radu zbog više učinjenih težih povreda radnih obaveza predviđenih članom 11. tačka 1., 5., 6., 7. i 14. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti i člana 28. ugovora o radu, a među pobrojanim povredama naročito je označena povreda učinjena 05.05.2011. godine, kojom je tužiocu stavljeno na teret da je oduzeo službeni pečat ovlašćenom licu u ustanovi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, dajući za svoje odluke dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Osporenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret više povreda radnih obaveza koje su predviđene članom 28. ugovora o radu (neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza) i članom 11. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih i to: nesavesno čuvanje pečata, službenih spisa i podataka (tačka 14.), nezakonito raspolaganje materijalnim sredstvima (tačka 6.), radnje koje ometaju građane, pravna lica i druge stranke u ostvarivanju njihovih prava i interesa u postupku kod ustanove (tačka 7.) i zloupotreba službenog položaja ili prekoračenje ovlašćenja (tačka 5.), koje je tužilac učinio u periodu od 03.05.2001. do 12.05.2011. godine.

Zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa ceni u odnosu na svaku učinjenu povredu radne obaveze, s tim što je odgovornost samo za jednu od njih dovoljna da se otkaže ugovor o radu. Kako je utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze predviđenu članom 11. stav 1. tačka 14. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti, jer je dana 05.05.2011. godine, bez znanja v.d. direktora, oduzeo službeni pečat i koristio ga za overu putnih naloga i priznanica, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i otkazu ugovora radu.

Tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, čime je ispoštovana procedura o otkazivanju ugovora o radu. S obzirom da je tužiocu zakonito prestao radni odnos kod tuženog, to ne postoji ni osnov za usvajanje tužbenog zahteva da se tuženi obaveže da tužiocu naknadi štetu.

Članom 20. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih propisano je da zaposlenom u ustanovi prestaje radni odnos pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radu i Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, pa nisu osnovani navodi revizije da je postojala obaveza tuženog da pre otkazivanja ugovora o radu sprovede disciplinski postupak. Pored toga, okolnost da ne postoji pravnosnažna osuđujuća krivična presuda ne isključuje disciplinsku odgovornost tužioca, budući da radnje koje nemaju sva obeležja krivičnog dela mogu predstavljati povredu radne obaveze i na osnovu njih se može izreći mera prestanka radnog odnosa, što je u konkretnom slučaju i učinjeno.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.