Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj drugostepenoj presudi prvilno je primenjeno materijalno pravao kada je preinačena prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu, i za vraćanje na rad kod tuženog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je kod tužioca bio zaposlen na određeno vreme po ugovoru o radu od 13.03.2003. godine na radnom mestu poslovođe. Pravilnikom o sistematizaciji poslova i zadataka tuženog propisano je da je za ovo radno mesto potrebna stručna sprema završena šumarska škola, odnosno srednja struča sprema IV stepena stručnosti. Prilikom zasnivanja radnog odnosa kod tuženog, tužilac je kao dokaz priložio diplomu o položenom maturskom ispitu Prehrambeno-šumarske i hemijske škole u S.M. od 22.01.2001. godine. Ova škola je dopisom od 04.04.2012. godine obavestila tuženog da diploma koja glasi na ime tužioca nije izdata od strane te škole. Dana 21.06.2012. godine, tuženi je doneo upozorenje o postojanju otkaznih razloga, u kome je navedeno da je tužilac neutvrđenog dana 2001. godine napravio lažnu diplomu o stečenom srednjem obrazovanju za obrazovni profil „šumarski tehničar“, iako je znao da istu kao javnu ispravu nije izdala Prehrambeno-šumarska i hemijska škola u S.M., i predao je tuženom prilikom zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, i propustio je da shodno članu 15.stav 1. tačka 3. tog zakona poslodavca obavesti o bitnim okolnostima koje utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Tužilac se 28.06.2012. godine pismeno izjasnio na navode iz upozorenja. Pobijanim rešenjem tuženog od 13.08.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, iz razloga što prilikom zaključivanja ugovora o radu nije obavestio poslodavca o okolnostima koje su bitne za obavljanje poslova za koje je zasnovao radni odnos, u smislu člana 179. stav 1. tač.1.- 4. Zakona o radu, u vezi člana 15. stav 1. tačka 2. Ugovora o radu od 10.07.2006. godine.

Prema članu 14. Zakona o radu, važećeg u vreme zasnivanja radnog odnosa kod tuženog („Službeni glasnik RS“ br. 70/01, 73/01), zaposleni je bio dužan da obavesti poslodavca, pri zaključivanju ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, a u slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa tim, poslodavac mu može otkazati ugovor o radu. Članom 16. tog zakona je bilo propisano da je zaposleni dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad. Članom 15. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, takođe je bilo propisano da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu, a članom 26. stav 1. tog zakona propisano je da je kandidat dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.

Budući da tužilac prilikom zaključenja ugovora o radu tuženog nije obavestio o okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, odnosno da nema stručnu spremu potrebnu za obavljanje poslova za koje je zaključio ugovor o radu, da je tuženom priložio falsifikovanu diplomu srednje stručne spreme, i da je tužilac upozoren o postojanju otkaznih razloga u smislu člana 180. Zakona o radu, to je pobijano rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu zakonito, u smislu člana 179. tačka 2. tog zakona, i tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. tog zakona.

Revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer upozorenje nije dostavljeno sindikatu tuženog. Međutim, propust poslodavca da zatraži mišljenje sindikata pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 181. Zakona o radu, predstavlja relativno bitnu povredu postupka koja ne utiče na zakonitost otkaza ugovora o radu ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 2. tog zakona. Revizijom se takođe neosnovano ukazuje da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto po drugom osnovu od onog na koje je tužilac pismeno upozoren. Međutim, činjenični osnov u vezi povrede radne obaveze tužioca isti je u upozorenju o otkaznim razlozima i pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu, pa to što je u upozorenju navedeno da se ono donosi po osnovu člana 179. tačka 4. Zakona o radu ne čini rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonitim, budući da su ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. tačka 2. tog zakona. Stoga se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.