Učesnici postupka dostavili su odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijanog rešenja u granicama ovlašćenja iz člana 399. u vezi člana 412. stav 1. i 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011...), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Neosnovano se predlagač u reviziji poziva na ovu bitnu povredu postupka jer podnosioci žalbe na osnovu koje je ishodovano pobijano pravnosnažno rešenje G.N.T., A.H. i M.H.V., kao zakonski naslednici i pravni sledbenici bivšeg vlasnika nacionalizovane nepokretnosti, koja je predmet uknjižbe, imaju status zainteresovanih lica i učesnika zemljišno-knjižnog postupka u kojem se traži ili vrši promena upisanih prava na toj nepokretnosti. Kao zakonski naslednici bivšeg vlasnika, oni imaju opravdan pravni interes za učešće u zemljišno knjižnom postupku za promenu upisanih prava na nepokretnosti posle njenog prelaska nacionalizacijom u društvenu odnosno državnu svojinu i prenosa besplatnog i trajnog prava korišćenja bez promene svojinskog oblika na tadašnji JTP „P.“ kao javno preduzeće, čiji je osnivač Republika Srbija, tako i u postupku po zahtevu predlagača kao akcionarsko društvo za upis privatne svojine na osnovu prenosa prava njegovog upisanog pravnog prethodnika po ugovoru o zameni ispunjenja. Opravdan pravni interes zakonskih naslednika bivšeg vlasnika nacionalizovane nepokretnosti neposredno proističe iz odredaba sada važećeg Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl. glasnik RS“, broj 72/11....čl.1, 2, 3, 4, 5. stav 1. tač.1, 8, 15, 16, 17, 28, 47. stav 5. tačka 2), kao i ranije važećih Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Sl. glasnik RS“, broj 45/05 – čl.1. i 3) i Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 93/95....101/2005) i važećeg Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...). Svojnsko-pravni status nepokretnosti koja je predmet postupka i tražene uknjižbe regulisan je odredbama navedenih Zakona o svojini Republike Srbije i Zakona o javnoj svojini.

Prema stanju u spisima predmet tražene uknjižbe prava svojine predlagača su nepokretnosti upisane u ZKUL 4660/3 KO Novi Sad II – u prirodi poslovne prostorije u prizemlju i podrumu ispod poslovnih prostorija u stambeno – poslovnoj zgradi br...., u ul. ... (bivša ul. ...), sagrađenoj na parc. br.233/2, u ZKUL br.4660/4, KO Novi Sad II – u prirodi jedna soba u prizemlju sa severne strane u uglu zgrade u poslovno-stambenoj zgradi u ul. ..., na parc.br.233/2 i u ZKUL 4660/5 KO Novi Sad II – četvorosoban stan na I spratu koji se sastoji od četiri sobe, predsoblja i nus prostorija u poslovno-stambenoj zgradi br. ..., u ul. ... na parc. br.233/2. U vreme podnošenja predloga za uknjižbu 13.03.2002. godine, u zemljišnim knjigama je u oba ZK uloška br.4660/3 i 4660/4, u vlasničkom „B“ listu bilo upisano da je nepokretnost društvena svojina sa pravom korišćenja JTP „P.“ B. Predlagač „K. B.“ AD K. je podnela zahtev za uknjižbu prava svojine na navedenoj nepokretnosti po osnovu isprave koja predstavlja ugovor o zameni ispunjenja od 28.12.2001. godine, overen kod Opštinskog suda u Novom Sadu pod Ov I 39354/2001. Tim ugovorom je ATD „P.“ B. preneo na K. B. AD K. (ovde predlagača) pravo svojine na nepokretnostima upisanim u ZKUL 4660/3, 4660/4 i 4660/5, sve u KO Novi Sad II. Prvostepeni sud je rešenjem (DN 1982/2002) dozvolio traženu uknjižbu prava svojine u korist predlagača).

Protiv ovog rešenja u odnosu na nepokretnosti upisane u ZKUL 4660/3 i 4660/4 KO Novi Sad II, izjavili su žalbu učesnici postupka kao treća lica sa opravdanim interesom za osporavanje odobrene uknjižbe. Učesnici G.N.T., A.H. i M.H.V. su zakonske naslednice pok. S.M. (na osnovu pravnosnažnog ostavinskog rešenja) kome je rešenjem o nacionalizaciji NOO Opština Novi Sad, I Komisije za nacionalizaciju, br.7881/59 od 06.10.1959. godine nacionalizovana zgrada u ul. ..., tada upisana u ZKUL 150 KO Novi Sad II, parc.1190, u pov. od 197 m2, gruntovno suvlasništvo S.N., trgovca, u 11/12 dela i A.H., rođene N. u 1/12 dela, na dan 25.12.1958. godine. Označena nepokretnost, čiji posebni delovi su predmet tražene uknjižbe upisani u ZKUL 4660/3 i 4660/4 prešla je nacionalizacijom u društvenu svojinu.

Odlučujući o žalbi učesnika postupka, drugostepeni sud je u pobijanom delu preinačio prvostepeno rešenje tako što nije dozvolio uknjižbu prava svojine, na osnovu ugovora o zameni ispunjenja, u korist predlagača na nepokretnostima koje su upisane u ZKUL 4660/3 i 4660/4 KO Novi Sad II kao društvena svojina, sa pravom korišćenja JTP „P.“ B.

Neosnovano se revizijom predlagača pobija pravilnost drugostepenog rešenja kojim je pravnosnažno okončan zemljišno-knjižni postupak. Neosnovani su navodi i razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Drugostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja pravilno primenio pravna pravila zemljišno-knjižnog prava sadržana u Zakonu o zemljišnim knjigama, koji se primenjuju (na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donesenih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije - „Sl. list FNRJ“, br.86/46), na sve upise koji se vrše u zemljišnim knjigama. Pravilno je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se izvrši tražena uknjižba na osnovu isprave koju predstavlja ugovor o zameni ispunjenja, kako u pogledu pravnog osnova, tako i predmeta uknjižbe promenom oblika svojine i nosilaca tog prava, tj. za upis prava svojine u korist predlagača na nepokretnosti u društvenoj odnosno državnoj svojini. JTP „P.“ koji je u vreme zaključenja ugovora na osnovu izvršenih statusnih promena i organizovanja u skladu sa važećim propisima bio registrovan i poslovao pod nazivom ATP „P.“, kao prenosilac prava po ugovoru o zameni ispunjenja od 28.12.2001. godine nije bio uknjižen kao vlasnik već kao nosilac prava (besplatnog i trajnog) korišćenja nepokretnosti u društvenoj (državnoj) svojini. Zato on nije mogao da na predlagača prenese ugovorom svojinsko-pravna ovlašćenja koja ni sam nije imao tj. pravo privatne svojine, sa svim njegovim atributima u pogledu državine, korišćenja i raspolaganja. U tom smislu je pravilno zaključivanje drugostepenog suda da nisu bili ispunjeni uslovi za traženi zemljišno-knjižni upis jer ugovor o zameni ispunjenja zaključen između ATP „P.“ i predlagača nije isprava podobna za promenu oblika svojine i njenog nosioca.

Nepokretnost na kojoj je tražena uknjižba je nacionalizacijom preneta u društvenu odnosno državnu svojinu. Po osnovu tog sticanja je postala sredstvo u svojini Republike Srbije u smislu člana 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, kojim je mogla raspolagati samo Vlada RS, a prenos prava korišćenja između korisnika se mogao vršiti samo na osnovu njene saglasnosti. Prema tome, oblik društvene odnosno državne svojine nije promenjen u privatnu svojinu predlagača zaključenim ugovorom o zameni ispunjenja, bez obzira na status ugovorača kao pravnih i privrednih subjekata i nosilaca svojinskopravnih ovlašćenja. Statusne promene pravnog prethodnika predlagača nisu mogle uticati na promenu oblika svojine na nepokretnosti, niti su osnov za traženu uknjižbu. U vreme zaključenja ugovora ATP „P.“ je (bez obzira na oblik organizovanja) bio društveno pravno lice sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom. Statusna promena i oblik organizovanja u skladu sa tada važećim Zakonom o svojinskoj transformaciji nisu uticali na promenu ranije stečenog prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini u pravo privatne svojine. Ni kasnije izvršena privatizacija ovog pravnog subjekta (2003. godine) nema značaja za sudbinu prava na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora na osnovu kojeg je tražena uknjižba.

Zato su neosnovani navodi i pozivanje revidenta na svojinsku transformaciju i privatizaciju njegovog pravnog prethodnika iz navedenog ugovora.

Kako nisu osnovani razlozi, zbog kojih je revizija izjavljena, primenom člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

                                                                           Predsednik veća-sudija

                                                                          Ljubica Milutinović,s.r.