Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu ne opredeljuje konkretno povredu zakona učinjenu pobijanim presudama, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da je prvostepeni sud u činjeničnom opisu izmenio sadržinu optužnice OJT u Kraljevu kojom je okrivljenoj stavljeno na teret da je postupila protivno članu 23. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a da je prvostepeni sud naveo da je postupila protivno članu 23. stav 1. istog zakona, proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9.ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Činjenični opis radnji okrivljene u izreci prvostepene presude identičan je činjeničnom opisu u optužnom aktu, a u njima je, između ostalog, navedeno da okrivljena ... nije obratila pažnju na oštećenu pešakinju ... . Dužnost vozača da obrate pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz propisana je u stavu 1. člana 23. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, a navedeni član inače ima i stav 2. i stav 3. koji govore o obavezama vozača da prilagode brzinu vozila kada prilaze pešačkom prelazu odnosno da voze sa naročitom opreznošću na delu puta na kome se kreću deca odnosno postavljeni su saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju.

Navodeći u izreci da je okrivljena upravljala svojim vozilom protivno članu 23. stav 1. ZOBS-a, prvostepeni sud nije izmenio sadržinu optužnog akta u kome je navedeno da je upravljala vozilom protivno članu 23. ZOBS-a, već je samo bliže opredelio propust okrivljene (da obrati pažnju na oštećenu pešakinju koja se kretala kolovozom) podvodeći ga pod stav 1. blanketnog propisa čijim je kršenjem okrivljena izvršila krivično delo sa blanketnom dispozicijom.

Stoga neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Navodima da prvostepeni sud nije dao jasne i ubedljive razloge u prilog svoje tvrdnje da je kritičnom prilikom došlo do kontakta vozila okrivljene sa oštećenom, zatim da drugostepeni sud nije dao ni jedan razlog u prilog svoje tvrdnje da se odbije žalba branioca na okolnosti na koje je u toku postupka i u žalbenom postupku ukazivano, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a navodima kojima analizira nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, zatim ukazuje na način na koji se oštećena kretala kolovozom, da je prvostepeni sud bio u obavezi da usaglasi mišljenja veštaka na okolnosti gde je bilo tačno mesto kontakta, da je pogrešno sud cenio izvedene dokaze i pogrešno utvrdio činjenično stanje, da je oštećena kritičnom prilikom bila odevena u tamnu odeću ... u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.