Istom presudom okrivljeni A.Đ. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana na slobodi i odlučeno da će ista trajati dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od tri godine, a ako se okrivljeni bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti sud će odrediti da se mera prinudno izvrši u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Od okrivljenog je oduzeto 20 kapsula preparata „tramadol“ i odlučeno da će iste biti uništene. Okrivljeni A.Đ. je obavezan da plati sudu paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude kao i troškove krivičnog postupka o čijem iznosu će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 364/15 od 26.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.J., a prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog, potvrđena, dok je u ostalom delu presuda ostala neizmenjena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu 1K br. 50/14 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 364/15 od 26.05.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.J., adv. S.N., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačke 1), 2) i 3) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi povredu zakona na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.J., adv. S.N. u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP je neosnovan, dok je u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog M.J., kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da su pravnosnažne presude zasnovane na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati. Kao nezakonite dokaze branilac u zahtevu označava iskaz okrivljenog A.Đ. dat na zapisniku pred ovlašćenim službenim licima PU Kraljevo u svojstvu osumnjičenog, bez prisustva branioca, koje je sud, po stavu branioca, morao izdvojiti iz spisa predmeta kao i službenu belešku o obaveštenju primljenom od građanina - svedoka N.S., koja je, kako to branilac posebno ističe, pribavljena suprotno odredbama člana 68. stav 1. i 85. stav 5. ZKP, koju je takođe trebalo izdvojiti iz spisa predmeta.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.J. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 4 pasus 2 i 3 obrazloženja presude dao jasne i argumentovane razloge o tome da službena beleška o obaveštenju primljenom od građanina - kasnije svedoka N.S., nije korišćena kao dokaz i na njemu nije zasnovana presuda. Iskaz okrivljenog A.Đ. dat pred OSL PU u Kraljevu u svojstvu osumnjičenog, bez prisustva branioca, na zapisniku Ku br. Pu 532/14 od 28.01.2014. godine, nije dokaz na kome je sud zasnovao svoju presudu jer je okrivljeni A.Đ. saslušan u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i na zapisniku Kt br. 9/14 od 11.02.2014. godine pred javnim tužiocem, a zatim saslušan i na glavnom pretresu, pa s`obzirom na druge dokaze očigledno je da bi ista presuda bila doneta i bez navedenog dokaza o čemu je jasne razloge dao drugostepeni sud, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Nadalje, branilac okrivljenog M.J. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP.

Međutim, odrebom člana 485. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, po osnovu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.J., u tom delu, nedozvoljen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, shodno odredbi člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP, odbio kao neosnovan, a u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP, shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                       Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                       Nevenka Važić, s.r.