U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.S., zbog krivičnih dela po paragrafima 263, 266a, 267 Krivičnog zakonika Savezne Republike Nemačke, po paragrafu 96 Zakona o boravku Savezne Republike Nemačke, po paragrafima 10 i 11 Zakona o suzbijanju rada na crno Savezne Republike Nemačke i po paragrafu 370 Pravilnika o davanjima Savezne Republike Nemačke, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog B.S., podnetom preko branioca advokata P.K., protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Užicu Pom Ik. 1/2015 od 30.01.2015. godine i Višeg suda u Užicu Kv 64/2015 od 12.05.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2015. godine, jednoglasno je, doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog B.S. podnet preko branioca advokata P.K., protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Užicu Pom Ik. 1/2015 od 30.01.2015. godine i Kv 64/2015 od 12.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Užicu Pom Ik. 1/2015 od 30.01.2015. godine, zabranjeno je B.S. da raspolaže, opterećuje i otuđuje nepokretnu imovinu navedenu u listu nepokretnosti broj 133 KO Prijepolje i listu nepokretnosti broj 580 KO Brodarevo i naloženo je Službi za katastar nepokretnosti Prijepolje da zabranu navedenu u izreci pod 1. ovog rešenja upiše u javnu knjigu Službe za katastar nepokretnosti Prijepolje.

Rešenjem Višeg suda u Užicu Kv 64/2015 od 12.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.S., advokata P.K. izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Užicu Pom Ik. 1/2015 od 30.01.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni B.S. preko svog branioca advokata P.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP i to konkretno zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP u vezi čl. 1. i 14. KZ, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi čl. 256. i 257. stav 2. ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP u vezi člana 253. ZKP i člana 5. stav 2. tačka 3. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, zbog povrede odredbe člana 68. st. 1. i 2. ZKP, bez stavljanja konkretnog predloga sudu u pogledu odluke o zahtevu, uz zahtev da on i tužilac shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP budu obavešteni o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio branioca okrivljenog i Republičkog javnog tužioca jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

U sednici veća, koju je održao shodno odredbi člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog B.S. podnet preko branioca advokata P.K., je neosnovan.

Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da se protiv okrivljenog B.S. u Saveznoj Republici Nemačkoj vodi istražni postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična dela po paragrafima 263, 266a i 267 Krivičnog zakonika Savezne Republike Nemačke, po paragrafu 96 Zakona o boravku Savezne Republike Nemačke, po paragrafima 10 i 11 Zakona o suzbijanju rada na crno i po paragrafu 370 Pravilnika o davanjima Savezne Republike Nemačke koja obeležja krivičnog dela su propisana i po odredbi iz člana 229. Krivičnog zakonika Republike Srbije kao krivično delo poreska utaja. Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je prvostepeni sud, postupajući po zamolnici Državnog tužilaštva u Frankfurtu na Majni Savezna Republika Nemačka za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, dostavljenu preko Ministarstva pravde Republike Srbije, pobijanim rešenjem B.S. zabranio da raspolaže, opterećuje i otuđuje nepokretnu imovinu navedenu u listu nepokretnosti broj 133 KO Prijepolje i u listu nepokretnosti broj 580 KO Brodarevo uz nalog Službi za katastar nepokretnosti Prijepolje da ovu zabranu upiše u javnu knjigu Službi za katastar nepokretnosti Prijepolje, a da je Viši sud u Užicu, kao drugostepeni neosnovanu odbio žalbu branioca osumnjičenog B.S. izjavljenu protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Užicu Pom Ik 1/2015 od 30.01.2015. godine.

Pobijajući pravnosnažna rešenja zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i tačka 2. ZKP u vezi člana 1. i člana 14. KZ, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da sud nije utvrdio da li su dela koja su okrivljenom stavljena na teret u Republici Nemačkoj propisana domaćim zakonodavstvom.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode iznete u zahtevu branilac okrivljenog B.S. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus treći obrazloženja rešenja je dao jasne i dovoljne razloge o tome da su krivična dela povodom kojih je država molilja – Republika Nemačka tražila pružanje međunarodne pravne pomoći predstavljaju krivično delo iz člana 229. Krivičnog zakonika Republike Srbije koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Potom, branilac okrivljenog pravnosnažna rešenja pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP navodima da Državno tužilaštvo Republike Nemačke nije ovlašćeno da podnese zahtev za izdavanje privremene mere shodno odredbi člana 253. ZKP, već da je za podnošenje ovog zahteva eventualno nadležno Državno pravobranilaštvo Republike Nemačke ukazivanjem da je nejasno da li akt po osnovu koga je pokrenut postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja zamolnicu u smislu domaćeg zakona i to odredbe člana 5. stav 2. tačka 3. Zakona o međunarodnopravnoj pomoći u krivičnim stvarima isticanjem da ista ne sadrži pravni osnov za pružanje međunarodne pravne pomoći kao jedan od obaveznih elemenata zamolnice.

Ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Kako zamolnica države molilje u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima ne predstavlja optužbu ovlašćenog tužioca koji je kao krivično-procesni subjekt jasno i nedvosmisleno određen odgovarajućim odredbama Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije, to Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navod iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP.

Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje i navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, koja može postojati ukoliko je presudom optužba prekoračena, budući da u konkretnom slučaju nije podneta optužnica tužioca koji je, shodno odgovarajućim odredbama Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije ovlašćen da pod uslovima propisanim tim zakonom podnese odgovarajući optužni akt i sledstveno iznetom ista ne može ni biti prekoračena.

Pobijajući pravnosnažna rešenja zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da u momentu donošenja pobijanih rešenja ne postoji nadležni domaći organ za izdavanje ove privremene mere, isticanjem da je u konkretnom slučaju sudija za prethodni postupak postupio suprotno odredbi člana 257. stav 2. ZKP navodima da isti nije nadležan da odlučuje o određivanju privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva i ukazivanjem da Republika Nemačka nije ni ratifikovala Konvenciju na osnovu koje je sud dozvolio određivanje ove privremene mere.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 441. stav 3. ZKP propisano je, između ostalog, da se odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Kako sud pobijanim rešenjima nije doneo odluku o dosuđivanju imovinskopravnog zahteva ili odluku o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, već je doneo odluku o određivanju privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva oštećenih nastalog usled postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije određeno kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. to Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva okrivljenog podnetog preko branioca da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, a s tim u vezi i navod iz zahteva da je sudija za prethodni postupak propustio da sasluša okrivljenog o imovinskopravnom zahtevu, budući da shodno odredbi člana 256. ZKP sudija za prethodni postupak u konkretnom slučaju nije odlučivao o postavljenom imovinskopravnom zahtevu koji se u krivičnom postupku može postaviti sve do zaključenja glavnog pretresa, već o merama obezbeđenja istoga, zbog čega ne stoji obaveza prethodnog saslušanja okrivljenog prilikom odlučivanja o određivanju privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva.

Pored toga, okrivljeni preko svog branioca u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao osnov podnošenja istoga navodi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređena odredba člana 68. st. 1. i 2. ZKP.

Međutim, kako ova povreda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog, podnetog preko branioca, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                      Dragiša Đorđević,s.r.