Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 290/15 od 30.09.2015. godine, usvojio žalbu Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru i preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci.

Protiv drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Z.J., advokat Z.M., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači drugostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji ili je ukine i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno suđenje, kao i da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, okrivljenom odloži izvršenje kazne po pravnosnažnoj presudi.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog Z.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao otežavajuće okolnosti cenio brojnost i težinu posledica izvršenog krivičnog dela, te da je okrivljeni radnju ugrožavanja javnog saobraćaj izvršio u neposrednoj blizini pešačkog prelaza kod osnovne škole, koje okolnosti, prema navodima zahteva, predstavljaju zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela, pa se samim tim ne mogu uzimati u obzir kao otežavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne, čime se zahtevom ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 54. stav 3. KZ.

Naime, za postojanje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, propisano je prisustvo posebne kvalifikatorne okolnosti kao zakonskog obeležja dela – da je usled dela iz člana 289. stav 3. KZ, nastupila smrt jednog ili više lica.

Iz činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude proizlazi da je prilikom izvršenja krivičnog dela oštećeni LJ.M., zadobio teške telesne povrede opasne po život, usled kojih je nastupila njegova smrt kao i da je oštećeni S.B. zadobio brojne teške telesne povrede u vidu otvorenog preloma kostiju potkolenice desne noge, nagnječenja glave sa ubodnom ranom u temenom predelu sa leve strane, nagnječenja u predelu desnog ramena i krvnog podliva u predelu oba lakta i oguljotine u predelu desnog lakta.

Članom 54. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da se pri odmeravanju kazne okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuću okolnost izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela.

Za postojanje predmetnog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika „mera koja je potrebna za postojanje krivičnog dela“ je nastupanje smrti nekog lica.

Dakle, iz napred iznetog proizlazi da teške telesne povrede koje je kritičnom prilikom zadobio oštećeni S.B., prelaze potrebnu meru za postojanje predmetnog krivičnog dela.

Kod napred navedenih činjenica, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 54. Krivičnog zakonika, s obzirom na to da je prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuće cenio navedene okolnosti i to samo u opsegu u kome one prelaze meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela, što je u skladu sa pravilima o odmeravanju kazne propisanim u članu 54. stav 3. KZ, tako da po oceni ovoga suda drugostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji nije povredio krivični zakon iz član 439. tačka 3) ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                               Janko Lazarević,s.r.