Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog M.B., advokat M.P., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog M.B., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepenom presudom nije odlučeno o navodno uvredljivim rečima koje su okrivljenom privatnom tužbom bile stavljene na teret, a te reči su: „Od tebe je policija uzela 27 vozila koja si falsifikovao“, na koji način je, prema navodima zahteva, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 420. stav 1. ZKP, a po nalaženju ovoga suda citiranim navodima zahteva u suštini se ukazuje da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da je privatni tužilac privatnom tužbom okrivljenom stavio na teret izvršenje dva krivična dela i to: krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i krivično delo kleveta iz člana 171. stav 1. KZ, koje je, prema dispozitivu privatne tužbe, okrivljeni izvršio tako što je oštećenom uputio reči: „„Od tebe je policija oduzela 27 vozila koja si falsifikovao, znajući da to što iznosi predstavlja klevetu“, za koje krivično delo je okrivljeni na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe, jer navedeno delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.

Stoga je, po nalaženju ovog suda, a nasuprot navodima zahteva, pravnosnažnom presudom potpuno rešen predmet optužbe, te iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu neosnovano pobija, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to: da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena time što je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za reči koje je uputio oštećenom „ti si najobičniji kriminalac i lopov“, iako drugom rečenicom privatne tužbe koja glasi: „ti si jedan najobičnij kriminalac“, okrivljenom nije bilo stavljeno na teret da je izgovorio i reč „lopov“, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane, jer sud u izreku presude nije uneo nijednu radnju krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, koja nije bila označena u dispozitivu privatne tužbe, pa ni to da je okrivljeni oštećenom rekao da je lopov.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev branioca okrivljenog neosnovan i u pogledu povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe: da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 356. i člana 462. stav 2. i 3. ZKP, s obzirom na to da prvostepeni sud u ponovljenom postupku nije saslušao u svojstvu svedoka M.N., iako je to okrivljeni predlagao i u žalbi i na glavnom pretresu u ponovljenom postupku; zatim da su izreke pobijanih presuda protivrečne iskazima privatnog tužioca kao i da nižestepene presude ne sadrže razloge zbog čega nisu prihvaćeni prvobitni iskazi privatnog tužioca od 09.07.2013. godine i svedoka M.L. od 15.10.2013. godine, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP; te da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 16. stav 5. ZKP, jer su iskazi svedoka M.L. i privatnog tužioca u međusobnoj protivrečnosti i u suprotnosti sa odbranom okrivljenog iz čega, prema stavu branioca, proizlazi da postoji sumnja u pogledu činjenica od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela, pa je sud, u takvoj situaciji, bio dužan da postupak reši u korist okrivljenog.

Imajući u vidu da navedene povrede zakona članom 485. stav 4. ZKP, nisu propisane kao dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, u zahtevu branilac okrivljenog navodi da, imajući u vidu iskaze svedoka M.L. i privatnog tužioca, nije dokazano da je okrivljeni privatnom tužiocu uputio inkriminisane reči iz privatne tužbe, odnosno da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, kao i da je prvostepeni sud propustio da u ponovljenom postupku u svojstvu svedoka sasluša sudiju M.N., kojim navodima se, po oceni ovog suda, u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, što ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                  Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.