Istom presudom okrivljeni A.K.G. je u stavu III izreke presude, pored ostalih, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP slobođen od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. KZ RS, a zatim odlučeno da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1023/14 od 05.11.2014. godine usvojene su pored ostalih žalbi i žalbe okrivljenog A.K.G. i njegovih branilaca, adv. G.G. i adv. N.T., a prvostepena presuda preinačena, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog A.K.G. za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ RS utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest godina, a zatim na osnovu člana 62. stav 1. KZ RS okrivljenom uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca izrečenu u stavu II izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5683/11 od 23.02.2012. godine, kojom je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K br. 3205/10 od 10.12.2010. godine i primenom člana 60. i 63. KZ RS osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru počev od 16.01.2010. godine do 16.12.2013. godine, dok su pored ostalih žalbi i žalbe okrivljenog A.K.G. i njegovih branilaca, u preostalom delu, kao i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 188/12 od 15.01.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1023/14 od 05.11.2014. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.K.G., adv. N.T., zbog povrede zakona i to kako to u obrazloženju zahteva navodi povrede odredbe člana 68. tačke 5), 9) i 10) ZKP i člana 16. stav 2, 3, 4. i 5. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev shodno odredbi člana 492. ZKP i predmet shodno članu 494. ZKP vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.K.G. u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog A.K.G. kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona, bez označavanja o kojoj konkretno povredi zakona se radi, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu člana 68. tačke 5), 9) i 10) ZKP i povredu člana 16. stav 2, 3, 4. i 5. ZKP, uz obrazloženje da je u odnosu na okrivljenog povređen zakon na taj način što je tokom trajanja postupka onemogućeno da se dođe do materijalne istine, odbijanjem svih predloga odbrane za izvođenjem određenih dokaza i saslušanjem određenih lica koja su predlagana, a naročito ponovnim saslušanjem „glavnog svedoka optužbe - mal. K.A.“ koja očigledno, po stavu branioca, nije govorila istinu, koja je menjala svoj iskaz i čiji iskaz je nakon preslušavanja telefonskih razgovora potpuno postao nejasan, neuverljiv i kome se nije moglo pokloniti poverenje, da je takođe i Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, odbio predlog odbrane da se u dokaznom postupku saslušaju svedoci D.G., A.D., S.M., L.B. „B.“, D.J. i „3-4 inspektora PS Palilula“, a posebno ističe iskaz okrivljenog S.F. koji je u svom iskazu na glavnom pretresu dana 08.06.2010. godine objasnio kako i na koji način i od koga je i kome donosio spornu opojnu drogu sa kojom okrivljeni A.K.G. nema nikakve veze. Istaknutim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza, koja shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da se u podnetom zahtevu ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti i to član 68. tačke 5), 9) i 10) ZKP i član 16. stav 2, 3. i 4. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i oceni dokaza, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.K.G. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                            Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                            Vesko Krstajić, s.r.