Protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje KPo1 218/10 od 02.10.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 388/15 od 30.10.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milana Lazarevića, adv. M.Ž., iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP odnosno zbog povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešne primene zakona s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijana rešenja ili pak da eventualno da mišljenje o tome koje je od navedenih potpuno suprotnih rešenja na isti pravni problem zakonito, a koje nije, kako bi se sprečilo dalje nezakonito ponašanje navedenih sudova.

Vrhovni kascioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milana Lazarevića, adv. M.Ž., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni u smislu odredbe člana 71. tačka 5. ZKP, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Milana Lazarevića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu ne konkretizuje o kojoj povredi zakona se radi, dok u obrazloženju zahteva, polemišući sa zahtevima za izuzeće sudija koji nisu ni postavljeni od strane okrivljenog u konkretnom zahtevu za izuzeće, navodi da je prvostepenin rešenjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja se ogleda u tome što je prvostepeni sud donoseći odluku kojom se „onemogućava zloupotreba prava usmerena na odugovlačenje postupka, i odbacuje procesna radnja naznačena kao „zahtev za izuzeće predsednika veća sudije Aleksandra Trešnjeva i člana veća sudije Siniše Petrovića, predsednika Višeg suda u Beogradu sudije Aleksandra Stepanovića i njegovih zamenika Natalije Bobot i Jelene Stevanović i predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića i njegovih zamenika Nadežde Mijatović i Milice Popović-Đuričković, podneta usmeno na glavnom pretresu od strane okrivljenog Milana Lazarevića dana 01.10.2015. godine“, prvostepeni sud povredio odredbu člana 41. stav 1. i 2. ZKP, koja propisuje da o „zahtevu za izuzeće iz člana 39. tog Zakonika odlučuje predsednik suda (stav 1. člana 41. ZKP), a ako se traži izuzeće samo predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije porotnika, odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda ...“, (stav 2. člana 41. ZKP), što po braniocu znači da „nije moguće da o zahtevu za izuzeće predsednika veća odlučuje upravo taj predsednik veća“.

Nadalje, branilac okrivljenog ističe da je i drugostepeni sud donoseći rešenje Kž2 Po1 388/15 od 30.10.2015. godine, kojim su odbačene kao nedozvoljene žalbe okrivljenog i njegovog branioca, i pored toga što u prvostepenom rešenju stoji pravna pouka o pravu na žalbu u roku od tri dana od dana prijema iste, menjajući razloge zbog kojih je prvostepeno rešenje doneto, takođe pogrešno primenjuje odredbu člana 41. stav 4. ZKP, pritom se ne obazirući na imperativnu odredbu zakona iz člana 41. stav 1. i stav 2. ZKP.

Međutim, kako branilac okrivljenog Milana Lazarevića, adv. M.Ž. po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih rešenja zbog učinjenih povreda zakona koje su taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP i koje kao takve predstavljaju razlog za podnošenje zahteva, već zbog povreda koje ne mogu biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                Vesko Krstajić,s.r.