U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilaca ZZ Z. iz S., koju zastupa diplomirani pravnik K.T., A.D. P. k. S. S. Holding C.O, koga zastupa B.K., advokat u N.S. i tužioca V. S. S. iz S., koju zastupa M.K., advokat u N.S., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državni javni pravobranilac i Grada Sombora, koga zastupa Gradski javni pravobranilac Sombor, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca AD P. k. S. S. Holding CO, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3158/13 od 26.02.2014. godine, u sednici veća održanoj 24.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca AD P. k. S. S. Holding CO iz S., protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3158/13 od 26.02.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3158/13 od 26.02.2014. godine tako što se žalba tuženih odbija i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Somboru broj P 719/10 od 24.05.2013. godine u odnosu na tužioca AD P. k. S. S. Holding CO iz S. u delu kojim je usvojen njegov tužbeni zahtev i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka utoliko što tužilac nije solidarno dužan da sa ostalim tužiocima nadoknadi tuženima troškove prvostepenog i žalbenog postupka.

U preostalom delu revizija tužioca SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Somboru je presudom broj P 719/10 od 24.05.2013. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrdio da su tužioci korisnici poslovnih objekata izgrađenih na nepokretnosti koja je upisana u listu nepokretnosti broj … K.O. S. 1, parcela broj …, i to ZZ Z. S. etaže „D“ u površini od 525,81 m2, tužilac PK S. Holding CO etaže „A“ u površini od 703,28 m2 i tužilac V. s. S. etaže „B“, u površini od 509,17 m2, etaže „C“, u površini od 62,64 m2, a što su tuženi dužni da trpe, s tim da se upis izvrši u RGZ SKN S., nakon pravnosnažnosti presude. Deo tužbenog zahteva tužilaca za utvrđenje preko dosuđenih prava korišćenja, pa do traženog prava vlasništva na opisanim nepokrenostima, se odbija. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Apelacionoi sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 3158/13 od 26.02.2014. godine usvojio žalbe tuženih, pa je navedenu presudu Osnovnog suda u Somboru preinačio u pobijanom usvajajućem delu (drugi stav izreke) tako što je odbio tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da su korisnici poslovnih objekata izgrađenih na nepokretnosti bliže opisanim u izreci kao i u delu odluke o troškovima postupka iz četvrtog stava izreke, tako što je obavezao tužioce od prvog do trećeg reda da tuženima soliarno naknade troškove prvostepenog postupka i to tuženoj Republici Srbiji u iznosu od 27.000,00 dinara, a tužiocu Gradu Somboru u iznosu od 98.250,00 dinara, u roku od 15 dana. Žalbe tužilaca ZZ Z. i AD PK S. S. Holding CO se odbijaju i prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu iz stava tri izreke potvrđuje. Obavezani su tužioci od prvog do trećeg reda da tuženom gradu Sombor solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana. Tužiocu ZZ Z. se ne dosuđuju troškovi žalbenog postupka i odbijen je zahtev tog tužioca za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu, tužilac AD P. k. S. S. Holding CO je izjavio posebnu reviziju na osnovu člana 395. ZPP zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem broj R3 227/14 od 25.08.2014. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetnoj, protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3158/13 od 26.02.2014. godine na osnovu člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je prihvatio ocenu Apelacionog suda u Novom Sadu, jer odluka drugostepenog suda kojim je odbijen tužbeni zahtev revidenta odstupa od sudske prakse u pogledu prenosa prava korišćenja na nepokretnostima između Radnih organizacija u okviru istog SOUR-a (primenom Zakona o udruženom radu) i da je potrebno ujednačavanje sudske prakse u pogledu tumačenja i primene prava.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. sada važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Utvrđeno je da su tužioci pravni sledbenici radnih organizacija koje su bile u sastavu SOUR PK S.. Pored ovih radnih organizacija (pravnih prethodnika tužilaca), u sastavu istog SOUR PK S. bila je i Radna organizacija Živinarstvo S. iz S., koja je na sednici radničkog saveta 27.06.1986. godine donela odluku o prestanku proizvodnje i prometa i predaje osnovnih sredstava bez naknade radnim organizacijama koje su bile u sastavu SOUR PK S.. Radna organizacija PP S. je bila upisana u listu nepokretnosti broj … K.O. S. 1 kao nosilac prava korišćenja na zemljištu u državnoj svojini, dok su objekti bili u društvenoj svojini. Rešenjem privrednog odeljenja Višeg suda u Somboru broj St 1/87 od 25.12.1987. godine je utvrđeno da se neće otvarati postupak stečaja na stečajnim dužnikom RO Živinarstvo S., jer su sredstva dužnika neznatne vrednosti, da će se troškovi postupka stečaja namiriti iz sredstava dužnika, a sredstva dužnika koja eventualno ostanu posle namirenja troškova stečajnog postupka će se predati Opštini Sombor bez preuzimanja obeveze kao i da se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom zaključuje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sredinom 1986. godine odlukom radničkog saveta SOUR PK S. obavljena organizaciona transformacija dužnika uz prenos sredstava radi rada i uz preuzimanje radnika od strane RO G. OOUR PP R., OUR PP S. i OOUR PP Č.. Tužilac ZZ Z. je početkom 2008. godine podneo zahtev radi prenosa prava svojine sa PP S. na današnje tužioce. Taj zahtev je odbijen od strane RGZ SKN S. na koje je ZZ Z. izjavila žalbu, pa je drugostepeni organ poništio to rešenje. RGZ SKN S. je doneo rešenje 22.07.2008. godine kojim je PP S. kao nosilac prava korišćenja na zemljištu i nosilac prava društvene svojine na objektima na nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti broj … K.O. S. 1, parcela broj …. i upisano pravo svojine na objektima u korist Republike Srbije na osnovu rešenja RGZ Beograd broj 952-02-996/08 od 01.12.2008. godine. Tim drugostepenim rešenjem od 01.12.2008. godine je izmenjeno prvostepeno rešenje samo utoliko što su u dispozitivu rešenja reči „u korist Republike Srbije“ zamenjene rečima „državna svojina RS, korisnik Opština Sombor“.

Sadašnje stanje je: na parceli broj … zemljište uz zgradu – objekat površine 14 ara i 44m2 i njiva prve klase površine 81 ar i 79m2, upisana u list nepokretnosti broj… K.O.S. 1 u korist Republike Srbije sa korisnikom JKP E. sa PO S.. Stambena zadruga S. je na zahtev tužilaca u maju 2002. godine izradila Plan etažne deobe stambeno-poslovnih objekata na parcelama broj ….. Tužioci su podneli zahtev RGZ SKN S. za uknjižbu etažnih vlasnika, ali je taj zahtev rešenjem od 18.10.2004. godine odbijen sa obrazloženjem da je u listu nepokretnosti broj …K.O. S. 1 kao nosilac prava svojine upisan S. S., pa je podnosiocu zahteva dostavljen poziv da dopuni dokumentaciju i dostavi dokaz o pravnom sledbeništvu iza S. S. i dokaz o sticanju prava svojine na poslovno stambenoj zgradi sagrađenoj na navedenim parcelama. Kako tužioci po tom zahtevu nisu postupili, zahtev za uknjižbu prava svojine je odbijen.

Nakon odluke radničkog saveta RO S. iz 1986. godine kada je imovina te radne organizacije prešla bez naknade na pravne prethodnika današnjih tužilaca, oni su ušli u posed objekata i u njima se zadržali shodno planu etažne deobe koji je kasnije izgradila stambena zadruga. Tužioci dugi niz godina plaćaju porez na imovinu za građevinske objekte i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta na predmetnim nekretnimama.

JKP E. S. je sa tužiocima 14.09.2007. godine potpisala pismo o namerama kojim je konstatovano da su tužioci PK S. i ZZ Z., vlasnici, odnosno nosioci prava korišćenja na građevinskim parcelama … i da će se kada se za to steknu uslovi izvršiti prodaja predmetnih nekretnina ili davanja u zakup na 99 godina u korist JKP E. u cilju izgradnje novog postrojenja i upravne zgrade JKP E.. U novembru 2009. godine JKP E., obaveštava ZZ Z. da je Gradska uprava, Odeljenje za komunalne poslove donelo rešenje kojim se dozvoljava rušenje objekata koji se nalaze na parceli broj …. Kako je grad Sombor tada već preneo pravo korišćenja te parcele na JKP E., ona je od ZZ Z. tražila da u roku od osam dana oslobodi objekte od lica i stvari, jer se u njima nalazi bez pravnog osnova. ZZ Z. se iselila iz objekata i ti objekti su porušeni. Ta činjenica je evidentirana u RGZ SKN S..

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio je da su tužioci korisnici navedenih nekretnina, a odbio je zahtev za utvrđenje prava vlasništva sa obrazloženjem da tužioci traže utvrđenje prava koje RO S. nije imao i nije mogao ni tužiocima da prenese.

Apelacioni sud je odlučujući o žalbama tuženih zauzeo drugačiji pravni stav, pa je odbio tužbeni zahtev. Naveo je u obrazloženju da nema uslova za derivatni prenos prava, jer nema valjanog pravnog osnova – ugovora ili samoupravnog sporazuma predviđen članom 246. stav 1. Zakona o udruženom radu (pogrešno označen kao član 204.) koji je važio u vreme donošenja odluke Radničkog saveta S. od 27.06.1986. godine i koji predstavljaju način prenosa društvenog sredstva bez naknade, a koji se obavezno zaključuju u pismenom obliku, jer su u suprotnom ništavi. Navedeno je da tokom postupka tužioci nisu pružili dokaz da je između RO Živinarstvo S. S. i pravnih prethodnika tužilaca zaključen bilo ugovor, bilo samoupravni sporazum u zakonom propisanoj formi, a odluka radničkog saveta od 27.06.1986. godine ne može da posluži kao osnov sticanja prava u situaciji kada se iz te odluke ne vidi koja sredstva su u kom društvenom subjektu preneti, niti je sačinjen deobni bilans prilikom prestanka postojanja PIK S. RO Živinarstvo S. S.. Apelacioni sud je ocenio da nema uslove ni za sticanje prava po osnovu održaja zato što zbog nedostatka valjanog pravnog osnova – ugovora ili samoupravnog sporazuma, tužioci nemaju zakonitu državinu na spornim poslovnim objektima, za sticanje prava korišćenja, a nemaju ni savesnu državinu na predmetnim nekretninama, jer je rešenjem katastra od 18.10.2004. godine, odbijen njihov zahtev za upis etažne deobe sa obrazloženjem da je kao nosilac prava upisan S. S., čime su oni nedvosmisleno stekli saznanje da nepokretnosti koje drže nisu njihove. Kako od odluke radničkog saveta iz 1986. godine do 2004. godine nije prošao zakonom predviđenih 20 godina savesne državine, ne stiču se uslovi za sticanje prava vlasništva po pravnom osnovu održaja, prema članu 28. stav 4. u vezi sa članom 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Osnovano revident ukazuje da nije pravilno primenjeno materijalno pravo.

Članom 242. Zakona o udruženom radu („Službeni list SFRJ“ br. 53/76) je bilo propisano da su društvena sredstva u pravnom prometu osim kada zakon predviđa da je njihov promet ograničen ili da su van prometa. Članom 243. je bilo propisano da društveno-pravna lica imaju pravo da u pravnom prometu društvenim sredstvima zaključuju samoupravne sporazume i ugovore i vrše druge pravne poslove i radnje u okviru svoje pravne sposobnosti (u daljem tekstu pravo raspolaganja). U ostvarivanju prava raspolaganja društvenopravna lica prenose društvena sredstva na druga društveno-pravna lica, pribavljaju sredstva u društvenu svojinu podnosilaca prava svojine, otuđuju društvena sredstva iz društvene svojine, daju društvena sredstva na privremeno korišćenje, zamenjuju društvena sredstva i po drugim osnovima raspolažu društvenim sredstvima. Članom 524. je bilo propisano da radnički savet radne organizacije sačinjavaju delegati radnika osnovnih organizacija u njenom sastavu i delegati radne zajednice neposredno izabrani na način i po postupku koji su utvrđeni samoupravnim sporazumom o udruživanju ili Statutom i zakonom. U radničkom savetu radne organizacije mora biti zastupljena svaka osnovna organizacija u njenom sastavu najmanje sa jednim delegatom (stav 1. i 2.).

U vreme primene Zakona o udruženom radu, Radnički savet RO Živinarstvo S. S. je doneo 27.06.1986. godine odluku kojom su sva njegova osnovna sredstva (između ostalog i sporne nepokretnosti), predata bez naknade radnim organizacijama koje su poslovale u sastavu PK S. iz S. i na taj način je izvršeno dozvoljeno raspolaganje društvenim sredstvima. Privredno odeljenje Višeg suda u Somboru u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom SOUR PK S. RO Živinarstvo S. iz S. je utvrdio da nije otvoren postupak stečaja nad stečajnim dužnikom, jer su sredstva dužnika koja bi ušla u stečajnu masu bila neznatne vrednosti. Utvrđeno je da je u vreme donošenja odluke Radničkog saveta, RO Živinarstvo S. bila deo složenog sistema PK S. koji je bio organizovan kao SOUR (preduzeće u društvenoj svojini). Ovom odlukom radničkog saveta, pravnim prethodnicima tužilaca preneto je bez naknade osnovno sredstvo Radne organizacije Živinarstvo S. S. i to pravnom prethodniku revidenta imovina koja je u kasnijem planu etažne deobe označena kao etaža „A“ objekat A i objekat B ukupne površine 708,35 m2. Na toj imovini revident je stekao pravo upravljanja, korišćenja i raspolaganja i nalazi se u njegovom neprekidnom posedu od odluke Radničkog saveta sve do sada.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud primenio navedene odredbe Zakona o udruženom radu, te je pravilno utvrdio da je revident nosilac prava korišćenja na spornoj nepokretnosti, i stoga u ovom delu tužbeni zahtev revidenta usvojio. Takođe je pravilno odbio tužbeni zahtev revidenta kojim je tražio da se utvrdi pravo vlasništva na spornoj nepokretnosti, jer je u postupku utvrđeno da ni pravni prethodnik koji je raspolagao društvenom imovinom nije bio vlasnik te imovine, već samo nosilac prava korišćenja, pa nije mogao na pravne sledbenike da prenese više prava od onog koje je imao.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana pa je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. i 407. stav 1. ZPP.

Odluku o troškovima postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu člana 161. stav 2. ZPP. S obzirom na činjenicu da je apelacioni sud preinačujući presudu prvostepenog suda obavezao revidenta da zajedno sa ostalim tužiocima solidarno isplati troškove prvostepenog i žalbenog postupka tuženima, a sa revizijom je delimično uspeo, Vrhovni kasacioni sud je isključio tužioca od ove solidarne obaveze preinačenjem odluke apelacionog suda i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 149. stav 2. ZPP kada je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Revident nije postavio zahtev za troškove revizijskog postupka, te mu se isti ne dosuđuju primenom člana 159. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.