.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1680/2015
12.11.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u sporu iz radnog odnosa tužioca D.Ž. iz B. – K., čiji je punomoćnik LJ.V., advokat u B., protiv tuženog S.a. DOO Š., čiji je punomoćnik O.D., advokat u B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2463/14 od 09.02.2015. godine, u sednici veća održanoj 12.11.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2463/14 od 09.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Pećincima P1 358/12 od 18.06.2013. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog broj 247/12 od 05.03.2012. godine o otkazu ugovora o radu broj 19/98 od 05.03.2004. godine. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.000,00 dinara. Rešenjem Osnovnog suda u Rumi P1 358/2012 od 16.05.2014. godine ispravljena je navedena prvostepena presuda tako što je u izreci presude umesto „ugovor o radu broj 19/98 od 05.03.2004. godine“ treba da stoji „ugovor o radu broj 19/98 od 01.09.2004. godine“.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2463/14 od 09.02.2015. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda ispravljena rešenjem potvrđena.
Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog prekoračenja tužbenog zahteva.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer drugostepena presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Izreka presude je razumljiva i u pobijanoj presudi su dati razlozi o svim odlučnim činjenicama. Neosnovano u reviziji tužilac ističe da je drugostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev, jer je pobijana presuda bazirana i donesena na rešenjem ispravljenoj prvostepenoj presudi Osnovnog suda u Rumi P1 358/2012 od 16.05.2014. godine. Tužilac je tužbu podneo 05.06.2012. godine. U to vreme važio je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ br. 116/08) i prema tom zakonu osnovan je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Pećincima. Prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ br. 101/2013 – primenjuje se od 01.01.2014. godine) osnovan je Osnovni sud u Rumi, za teritoriju Opštine Pećinci. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni sud je pravilno odlučivao o žalbi tužioca protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Pećincima P1 358/12 od 18.06.2013. godine, ispravljena nadležnim sudom – Osnovnim sudom u Rumi P1 358/2012 od 16.05.2014. godine.
Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je bio kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima pomoćnog radnika. Dana 30.01.2012. godine i 31.01.2012. godine, tokom dnevnog rada na otvorenom prostoru, iza paleta u okviru proizvodno-poslovnog kompleksa tuženog, tužilac je vršio malu nuždu, u blizini magacina sirove kafe i proizvodnog pogona tuženog, a nakon toga je nastavio istovar kafe. Mesto na kom je tužilac urinirao je u blizini upravne zgrade, gde je velika frekvencija zaposlenih stranaka a ovaj reon je pokriven i video nadzorom. Mesto na kome je tužilac vršio malu nuždu je na istoj udaljenosti kao i toalet. Tužilac je prošao obuku sa temom integrisani sistemi upravljanja kvalitetom, bezbednošću hrane i zaštite životne sredine, a bio je upoznat i sa uputstvom za održavanje lične higijene, zdravstvene higijene i zaštite na radu. Članom 13. Ugovora o radu pod izmenjenim okolnostima od 01.09.2004. godine predviđene su povrede radne obaveze za koje se zaposlenom otkazuje ugovor o radu a između ostalih i pod tačkom 24. – povreda higijenskih, zdravstvenih ili sanitarnih propisa i pod tačkom 27. neodržavanje lične higijene ili higijene radnog prostora u kojem zaposleni obavlja rad. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 10.01.2011. godine i upozorenje od 13.02.2012. godine. Rešenjem tuženog broj 247/12 od 05.03.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj 19/98 od 01.09.2004. godine na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu zbog povrede radne obaveze i radne discipline iz člana 13. tačka 7, 23, 24. i 27. Ugovora o radu broj 19/98 od 01.09.2004. godine.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepenim presudama odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu.
Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, s obzirom na to da mokrenje u blizini magacina u proizvodnom- poslovnom krugu tuženog nesumnjivo predstavlja neodržavanje higijene radnih prostora i povredu higijenskih sanitarnih propisa, u situaciji kada je tuženi obezbedio toalete. Ovakvo ponašanje je neprimereno u poslovnom okruženju u kome je prisutan veliki broj stranaka i klijenata, pa su se stekli uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu. Iz navedenih razloga neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ovo tim pre, što vršenje nužde van toaleta predstavlja i kršenje dicsipline, koje je tužiocu takođe stavljeno na teret.
Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca, jer je utvrdio da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena kao ni razlozi na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović,s.r.
