U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.L., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.L., advokata Z.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu K 63/13 od 14.03.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 728/2015 od 09.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 08.12.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.L., advokata Z.B. podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu K 63/13 od 14.03.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 728/2015 od 09.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu K 63/13 od 14.03.2014. godine, okrivljeni I.L. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.02.2014. godine do 14.03.2014. godine. Tom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 6.209,56 dinara, a na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 728/2015 od 09.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.L. i presuda Višeg suda u Šapcu K 63/13 od 14.03.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.L., advokat Z.B., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i shodno tome doneti odluku o troškovima krivičnog postupka i da istovremeno, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, uz zahtev da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.L., advokata Z.B. je neosnovan.

Branilac okrivljenog I.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se iste zasnivaju isključivo na priznanju okrivljenog, koje je kasnije opovrgao, a da je organ postupka dužan da, shodno odredbi člana 88. ZKP, kada okrivljeni prizna da je učinio krivično delo i dalje prikuplja dokaze o učiniocu i krivičnom delu, a takođe da se presuda zasniva na iskazu svedoka A.M. datog na zapisniku o glavnom pretresu K 18/11 od 10.06.2013. godine na kom dokazu se presuda ne može zasnivati jer ovaj svedok nije upozoren da nije dužan da odgovori na određena pitanja ako je verovatno da bi time izložio sebe teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda odbrana okrivljenog I.L. u kojoj je priznao izvršenje krivičnog dela za koje se tereti, a koje priznanje je kasnije opovrgao data je u svemu u skladu sa odgovarajućim odredbama ZKP i na odbrani sa priznanjem okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda presuda se može zasnivati, pri čemu je, shodno odredbi člana 88. ZKP organ postupka dužan da i dalje prikuplja dokaze učiniocu i krivičnom delu u situaciji kada okrivljeni prizna da je učinio krivično delo samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno, protivrečno ili nejasno i ako je u suprotnosti sa drugim dokazima, što konkretno nije slučaj.

Budući da se pravnosnažna presuda zasniva i na drugim izvedenim dokazima i to iskazu svedoka, te potvrdi o privremeno oduzetim predmetima i obavljenim veštačenjima, to je očigledno da bi i bez priznanja okrivljenog bila doneta ista presuda.

Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivično-procesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja može uticati na zakonitost presude samo ako je ista zasnovana isključivo na nezakonitom dokazu, što konkretno nije slučaj.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog da se na iskazu svedoka A.M. datog na zapisniku o glavnom pretresu dana 10.06.2013. godine presuda ne može zasnivati isticanjem da ovaj svedok nije upozoren da nije dužan da odgovori na pitanja ako je verovatno da bi time izložio sebe teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju, budući da je ova okolnost, kod činjenice da je ovaj svedok upozoren i opomenut da mora da govori istinu, da je za lažno svedočenje predviđena krivična odgovornost i da je položio zakletvu, bez uticaja na zakonitost iskaza ovog svedoka datog na napred označenom glavnom pretresu i na ovom dokazu - iskazu navedenog svedoka datog na zapisniku o glavnom pretresu od 10.06.2013. godine presuda se može zasnivati.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog I.L. da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je na štetu okrivljenog povređen zakon na taj način što okrivljeni nije ostvario ni jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, već da se u njegovim radnjama eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog I.L. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 5 pasus četvrti obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.