U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.R., zbog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ u vezi člana 61. stav 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata D.Đ., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 22/2014 od 15.06.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 133/2015 od 11.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 08.12.2015. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata D.Đ. podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 22/2014 od 15.06.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 133/2015 od 11.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 22/2014 od 15.06.2015. godine, okrivljeni M.R. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ u vezi člana 61. stav 1. KZ i zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, pa je, nakon što su utvrđene pojedinačne novčane kazne u iznosu od po 10.000,00 dinara, osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Tom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, a da privatnom tužiocu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 117.690,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž 133/2015 od 11.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.R., advokata D.Đ. i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 22/2014 od 15.06.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.R., advokat D.Đ., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede zakona, bez stavljanja konkretnog predloga sudu u pogledu odluke po zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata D.Đ. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP zbog koje povrede, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP podnošenje zahteva nije dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da krivična dela u pitanju po zakonu ne predstavljaju krivična dela, jer ne sadrže jedno od svojih zakonskih obeležja i to radnju izvršenja koja se ogleda u upućivanju izjave kojom se po objektivnoj oceni izražava omalovažavanje određenog lica, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.R. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus treći i peti obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi jednog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ u vezi člana 61. stav 1. KZ i jednog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog da sud nije primenio odredbu člana 176. KZ koje isključuje kažnjivost okrivljenog za krivična dela u pitanju, na koji način je povredio zakon na njegovu štetu, proizilazi da i u ovom delu zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Međutim, kako odredba člana 176. KZ propisuje nekažnjavanje za krivična dela iz čl. 173. do 175. KZ, dok je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ u vezi člana 61. stav 1. KZ i jednog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog i nije bilo mesta primeni odredbe člana 176. KZ.

U navode zahteva kojima se pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao, budući da pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                     Dragiša Đorđević,s.r.