Istom presudom okrivljena M.A. obavezana je da sudu na ime paušala plati iznos od 4.000,00 dinara a na ime troškova krivičnog postupka oštećenom B.J. iznos od 67.125,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 62/15 od 29.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene M.A. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Negotinu K 302/14 od 02.04.2015. godine i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene M.A., advokat M.L., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude tako što će odbiti optužbu da je okrivljena na način opisan u izreci prvostepene presude učinila krivično delo iz člana 357. stav 3. KZ.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene M.A. je neosnovan.

Branilac okrivljene M.A. u zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP jer je sud na delo koje je predmet optužbe pogrešno primenio odredbu člana 357. stav 3. KZ koji se odnosi na krivično delo falsifikovanja službene isprave, na taj način što okrivljena po svom položaju nije mogla da izvrši krivično delo za koje je oglašena krivom, obzirom da su to krivično delo mogla izvršiti samo lica koja imaju svojstvo službenog ili odgovornog lica.

Iznete navoda zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene M.A. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljene stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ za koje je okrivljena oglašena krivom, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje se i na nepoštovanje odredbe člana 15. Zakonika o krivičnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 01.10.2013. godine, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ali se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao obzirom da isti ne predstavljaju povrede zakona propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je okrivljenom dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.