U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, i pravnoj stvari tužioca I.R. iz N.S., čiji je punomoćnik D.M., advokat iz N.S., protiv tuženog Republičkog Fonda PIO, Beograd, Direkcija pokrajinskog fonda Novi Sad, čiji je punomoćnik N.G., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1015/14 od 03.09.2014. godine, u sednici održanoj 30.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1015/14 od 03.09.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10488/12 od 22.11.2013. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti i predlog za prekid postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćenih penzija u periodu od 01.01.2008. do 31.03.2013. godine, plati 580.941,20 dinara sa zakonskom kamatom počev od 01.06.2013. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime zakonske kamate obračunate na iznos glavnog duga iz prethodnog stava, za period od 01.01.2008. do 31.03.2013. godine, plati 241.544,77 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškova postupka od 17.244,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1015/14 od 03.09.2014. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je delimično preinačena tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime manje isplaćenih penzija u periodu od novembra 2009. zaključno sa martom mesecom 2013. godine, plati ukupno 234.060,80 dinara, sa zakonskom kamatom počev od 01.08.2013. godine do isplate, kao i 75.560,65 dinara na ime zakonske kamate na navedeni iznos glavnice, obračunate za period od novembra 2009. zaključno sa 31.07.2013. godine, te da mu naknadi troškove postupka od 89.962,00 dinara sa zateznom kamatom od 22.11.2013. godine do isplate, dok je u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, žalba tužioca odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove žalbenog postupka od 40.962,00 dinara. Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je odlučivao o reviziji tuženog na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 408. ZPP i našao da je revizija neosnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Zavoda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, od 12.01.1992. godine, tužiocu je priznato pravo na penziju u visini od 85% od penzijskog osnova, koliko je iznosila i nakon usklađivanja po rešenjima tuženog od 01.10.2005. i od 28.11.2007. godine. Na osnovu Odluke Ministra odbrane od 20.03.2008. godine, izvršeno je usklađivanje vojnih penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, na koji način je vrednost boda povećana sa 9,02 na 9,40. Penzije za vojne penzionere u toku 2008. godine redovno su usklađivane, kao penzije korisnika osiguranja kod RF PIO, izuzev vanrednog usklađivanja za 11,06%. Da je penzija tužioca usklađena za 11,06% računajući na vrednost boda od 9,02 dinara, uz umanjenje za povećanje na osnovu Odluke ministra odbrane od 20.03.2008. godine, tada bi tužilac, za period od novembra 2009. do 01.04.2013. godine, primio 234.060,80 dinara više nego što mu je isplaćeno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom odlukom drugostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i to za 234.060,80 dinara, koji iznos predstavlja manje isplaćene iznose penzija za period od novembra 2009. do 01.04.2013. godine, dok nalazi da je potraživanje tužioca za period 01.01.2008. do 01.11.2009. godine zastarelo, zbog čega je za taj period, kao i za više obračunatu razliku penzije, tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“ br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02; „Službeni list SCG“ br. 7/05 i 44/05) bilo je propisano da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija donosi savezni ministar za odbranu. Navedena odredba prestala je da važi na osnovu člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 116/07, 88/09 i 101/10), koji je stupio na snagu 01.01.2008. godine.

Primenom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 75. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12 i 62/13), propisano je da ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade, bez poreza i doprinosa, zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 181-431/08 od 25.01.2008. godine („Službeni glasnik RS“ br. 20/08), izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno da se penzije usklađuju za 11,06%, a da se isplata vrši od 01.01.2008. godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredabe i rešenje Republičkog fonda PIO, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravilno drugostepeni sud zaključuje da je od 01.01.2008. godine penzija tužioca, kao vojnog osiguranika, morala biti usklađena na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzija korisnika u osiguranju zaposlenih, te da je zbog neusklađivanja penzije tužilac pretrpeo materijalnu štetu u visini razlike između primljene i penzije obračunate uz povećanje od 11,06%, koju je tuženi dužan da nadoknadi.

Međutim, na osnovu Odluke o uskađivanju vojnih penzija za 4,21%, objavljenoj u „Službenom vojnom listu“ broj 13 od 20.03.2008. godine, tužiocu je već izvršeno usklađivanje penzije za 4,21%, počev od 01.01.2008. godine, čime je povećana vrednost boda sa 9,02 na 9,40 i od tada mu je isplaćivana penzija sa tim uvećanjem, odnosno prema vrednosti boda od 9,40 dinara. Imajući ovo u vidu, kao i citiranu odredbu člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, po kojoj se usklađivanje penzija vojnih osiguranika vrši po dinamici i na način utvrđen za korisnike penzija u osiguranju zaposlenih, što podrazumeva i identičan procenat vanrednog usklađivanja, penzije vojnim osiguranicima treba obračunati usklađivanjem penzije za 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara uz umanjenje za već izvršeno povećanje od 4,21%, na istu vrednost boda, koja je već izvršena na osnovu Odluke Ministra odbrane od 20.03.2008. godine.

Imajući ovo u vidu, pravilno drugostepeni sud nalazi da tužilac ima pravo na isplatu manje isplaćene penzije, čija visina je obračunata tako što je vrednost boda od 9,02 dinara (iz oktobra 2007. godine) počev od 01.01.2008. godine usklađena za 11,06%, a potom ovako dobijeni iznos umanjen za iznose već isplaćenih penzija u utuženom periodu (dakle sa uvećanjem za 4,21%), i na taj način utvrđena šteta tužiocu u visini od 234.060,80 dinara. Tužilac na osnovu člana 277. stav 1. ZOO, ima pravo i na obračunatu zateznu kamatu na manje isplaćene iznose i to od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa za isplatu, koja js obračunata u visini od 75.560,65 dinara, pa je pravilno i u tom delu usvojen tužbeni zahtev.

Na osnovu iznetog, primenom člana člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.