.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 267/2015
24.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje D.S. iz N., čiji je punomoćnik S.M., advokat iz N., protiv tužene Medicinske škole D. M.H. iz N., čiji je punomoćnik S.V., advokat iz N., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 br. 183/14 od 05.09.2014. godine, u sednici veća od 24.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 br. 183/14 od 05.09.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu P1 1984/2013 od 06.03.2014. godine, stavom prvim izreke odbačena je tužba tužilje da se poništi kao nezakonita odluka direktora tužene o izboru kandidata na radno mesto nastavnika hemije u svojstvu pripravnika na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i na radno mesto nastavnika hemije u svojstvu pripravnika na neodređeno vreme sa nepunim radnim vremenom od 70% norme, br. 01-284 od 25.03.2013. godine, koja je postala konačna odlukom Školskog odbora tužene br. 02-379 od 16.04.2013. godine. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 121.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž1 br. 183/14 od 05.09.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno je prvostepeno rešenje.
Protiv drugostepenog rešenja, tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, budući da su u obrazloženju pobijanog rešenja drugostepenog suda ocenjeni bitni žalbeni navodi, u smislu člana 396. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je dana 20.02.2013. godine objavio konkurs za prijem u radni odnos više nastavnika, među kojima dva nastavnika hemije. Direktor tužene je doneo odluku 01-284 od 25.03.2013. godine o izboru kandidata. Na ovu odluku tužilja je preko punomoćnika adv.S.M. iz N. podnela prigovor školskom odboru, koji je odbijen rešenjem br. 02-379 od 16.04.2013. godine. Tužilja je odluku školskog odbora primila 16.04.2013. godine, a 17.04. iste godine podnela je tužbu sudu, preko punomoćnika, kojom je tražila samo poništaj odluke direktora tužene o izboru kandidata br. 01-284 od 25.03.2013. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepenim rešenjima tužba tužilje odbačena.
Članom 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je dvostepenost u odlučivanju o pravima i obavezama iz radnog odnosa. Stavom sedmim ovog člana propisano je da ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.
Tužilja je preko punomoćnika, koji je zastupao u ovom postupku, podnela prigovor protiv prvostepene odluke direktora tužene o izboru kandidata, koji je odbijen odlukom školskog odbora tužene. S obzirom na navedeno, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog nezakonitog dostavljanja drugostepene odluke tužilji lično, budući da je punomoćnik podneo tužbu sudu 17.04.2013. godine, dan nakon što je tužilja primila drugostepenu odluku školskog odbora. S obzirom da tužilja nije tražila poništaj drugostepene odluke povodom podnetog prigovora, pa se nije mogla ceniti zakonitost drugostepene odluke tužene koja je konačna, pravilno je nižestepenim rešenjima tužba odbačena, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
