Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca P.R. iz N., čiji je punomoćnik T.M., advokat iz N., protiv tužene Stambene zadruge M. N., čiji je punomoćnik B.V., advokat iz N., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i reviziji tužene, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2521/14 od 07.04.2015. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizija tužioca i revizija tužene, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2521/14 od 07.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3481/11 od 14.04.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa plati 100.800,00 dinara, za period od 01.05.2008. do 04.02.2009. godine, sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže određene ovim stavom izreke, počev od 15.-tog u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, kao i 38.204,00 dinara, na ime regresa za godišnji odmor za 2008. i 2009. godinu, sa pripadajućom zakonskom kamatom od dospeća do isplate (na iznose i sa datumima dospeća bliže određenim ovim stavom), a sve sa pripadajućim porezima i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu plati 25.192,58 dinara, na ime obračunate zatezne kamate zbog neblagovremene isplate neto zarade za period od 12.01. do 30.04.2008. godine, sa zakonskom kamatom na taj iznos počev od 25.02.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 185.168,00.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2521/14 od 07.04.2015. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, plati neisplaćene zarade za period od 01.05.2008. do 04.02.2009. godine, u visini od 100.800,00 dinara, kao i 38.204,00 dinara, na ime regresa za godišnji odmor za 2008. i 2009. godinu, sve sa pripadajućom zakonskom kamatom od dospeća do isplate (na iznose i sa datumima dospeća bliže određenim ovim stavom izreke), kao i sa pripadajućim porezima i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu plati 25.192,58 dinara na ime obračunate zatezne kamate zbog neblagovremene isplate neto zarade za period od 12.01. do 30.04.2008. godine, sa zakonskom kamatom na taj iznos počev od 25.02.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 45.308,00 dinara, dok je odbijen zahtev preko tog iznosa a do 185.168,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, reviziju su izjavile obe parnične stranke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je tužilac osporava u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zarade i regresa, a tužena u delu kojim je odlučeno o zahtevu za isplatu zatezne kamate i o troškovima postupka.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09, koji zakon se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP, objavljenog u „Službenom glasniku RS“ broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije obe parnične stranke nedozvoljene.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.02.2009. godine. U toku postupka doneta je prvostepena presuda (22.10.2010. godine), koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 1785/11 od 24.11.2011. godine. Vrednost predmeta spora označena je podneskom od 20.03.2014. godine, u visini od 164.196,00 dinara, vrednost spora koju tužilac revizijom pobija iznosi 139.004,00 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, a u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), propisano je da je, u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 55/14, koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine) revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 439. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da je vrednost spora koju tužilac revizijom pobija ispod granične vrednosti od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tužioca nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju postupak je započet pre 01.02.2012. godine, odnosno pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku, objavljenog u „Službenom glasnik RS“ broj 72/11, pa se primenom člana 506. stav 1. tog Zakona, postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku, objavljenom u „Službenom glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09. Imajući ovo u vidu, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), o dozvoljenosti revizije kada se pobija drugostepena odluka kojom je preinačena prvostepena presuda, a na koju se tužilac u reviziji poziva.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je i revizija tužene nedozvoljena, ali iz drugih razloga.

Naime, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 29. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Imajući ovo u vidu, kao i da u konkretnom slučaju tužena revizijom pobija deo pravnosnažne odluke kojom je odlučeno o kamati i troškovima postupka, dakle, odluke u delu kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.