U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca Ž.N. iz K., čiji je punomoćnik advokat R.L. iz K., protiv tužene Trgovinsko ugostiteljske škole T.D. iz K., čiji je punomoćnik advokat R.M. iz K., radi utvrđenja i poništaja rešenja, naknade materijalne štete i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1145/13 od 12.09.2013. godine, u sednici održanoj 03.12.2014. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1145/13 od 12.09.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1353/12 od 28.12.2012. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme i da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tužene škole br.240 od 02.03.2012. godine o otkazu ugovora o radu, a tužena obaveže da tužioca vrati na rad na radno mesto domara, kao i da mu za period od 29.02.2012. godine, kao dana prestanka radnog odnosa pa do vraćanja na rad na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznos od 45.000,00 dinara i za isti period uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje nadležnom fondu. Tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 8.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1145/13 od 12.09.2013. godine, odbijena je kao neosnovana tužiočeva žalba i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge povrede se revizijom ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene škole zasnovao radni odnos na određeno vreme po ugovoru o radu zaključenom 16.08.2011. godine, bez konkursa, radi zamene odsutnog radnika do 60 dana, na poslovima domara. Na rad je stupio 15.08.2011. godine, i na poslovima domara radio neprekidno sve do 29.02.2012. godine, kada mu je radni odnos prestao na osnovu rešenja direktora tužene od 02.03.2012. godine o otkazu ugovora o radu, zbog isteka roka na koji je zasnovan. U periodu rada kod tužene primao je redovno zaradu i uplaćivani su mu doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima. Tužilac sa tuženom nije zaključivao druge ugovore o radu i imao je kontinuitet u obaveznom socijalnom osiguranju.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je neosnovan zahtev za utvrđenje da je radni odnos koji je tužilac zasnovao kod tužene škole na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme i da se kao nezakonito poništi rešenje o otkazu ugovora o radu zbog proteka roka na koji je zaključen, te da nije osnovan ni akcesorni zahtev za naknadu štete zbog izgubljene zarade i za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Neosnovano se revizijom pobijaju nižestepene presude zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Pravilno je pravno shvatanje nižestepenih sudova da se Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br.72/09 i 52/11), primenjuje kao merodavan poseban propis na radni odnos tužioca kod tužene škole i njihova prava i obaveze iz tog odnosa. Primena ovog zakona je primarna dok je primena Zakona o radu kao opšteg propisa supsidijarna (član 2. stav 2), u odnosu na ona pitanja koja nisu regulisana odredbama posebnog zakona.

Zakon o javnim službama („Sl. glasnik RS“, broj 42/91 i 71/94), posle stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima 01.07.2006. godine i brisanja člana 23. tog zakona, ne sadrži odredbu koja upućuje na primenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima, niti bilo koju drugu izričitu upućujuću normu u tom smislu. To implicira na primenu (supsdijarnu), Zakona o radu kao opšteg propisa na radne odnose u ustanovama kao javnim službama, kada nije drukčije propisano posebnim propisima koji regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ovoj radnoj sredini. Sam Zakon o državnim službenicima predviđa dve kategorije zaposlenih – državne službenike i nameštenike, čije se radno mesto sastoji od vršenja pomoćno tehničkih poslova u državnom organu i na čija prava i dužnosti se primarno primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivan ugovor, ako tim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno. Sistematizacija poslova i radni položaj tužioca kao domara, odnosno vršioca pomoćnih poslova u trgovinsko ugostiteljskoj školi, kao ustanovi (javnoj službi), upućuje na položaj nameštenika, ali ne menja prioritet i redosled u primeni posebnih i opštih propisa o radu.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova i da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju propisi o javnim službama (član 7. st.1.i 2); da u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, kojima mogu da pomažu i druga lica u skladu sa ovim zakonom, te da su i drugi zaposleni u ustanovi dužni da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opšteg i posebnih standarda postignuća i razvijanu pozitivnu atmosferu u ustanovi (član 8. st.1, 5. i 6).

Navedeni zakon se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na sve kategorije zaposlenih lica, ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno-obrazovni rad (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i drugo lice), već i na lica koja obavljaju druge (pomoćne) poslove. Sadržinom i pravnim dejstvom odredaba iz člana 120. sada važeći zakon iz 2009. godine, proširio je i pooštrio uslove za zasnivanje radnog odnosa na sva zaposlena lica, u odnosu na odredbe ranijeg zakona iz 2003. godine. Odredbom člana 132. stav 1. tačka 1. tog zakona, propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana. Saglasno toj zakonskoj odredbi tužilac je kod tužene zasnovao radni odnos na određeno vreme, zaključenjem ugovora o radu za obavljanje poslova domara, bez konkursa. Odredbom člana 132. stav 9. istog zakona izričito je propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Navedena odredba prinudnog karaktera prvi put uvedena u tekst zakona iz 2009. godine i odnosi se na sva zaposlena lica u školi, kao obrazovno-vaspitnoj ustanovi, ne samo ona koja obavljaju neposredno vaspitno-obrazovni rad, već i na ostale zaposlene, među kojima je i tužilac, kao i na svaki ugovor o radu na određeno vreme, bez obzira da li je zaključen po konkursu ili bez konkursa i pod kojim uslovima.

Odredba člana 130. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao posebna odredba isključuje mogućnost preobražaja radnog odnosa na određeno u vreme u radni odnos na neodređeno vreme, pa takvom svojom formulacijom i pravnim dejstvom sprečava primenu opšte odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu. Zbog toga je pravilno zaključivanje nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje tužiočevog radnog odnosa na neodređeno vreme i poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. Iz iznetih razloga neosnovan je i zahtev za vraćanje tužioca na ranije radno mesto i za naknadu štete na ime izgubljene zarade, kao i za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u smislu člana 191. Zakona o radu.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.