Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje D.T. iz K., čiji je punomoćnik L.P., advokat iz K., protiv tuženog Zdravstvenog centra u K., čiji je punomoćnik M.T., advokat iz K., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3575/14 od 23.12.2014. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3575/14 od 23.12.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3575/14 od 23.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Kladovu P1 204/13 od 14.05.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da joj na ime razlike između pripadajuće i isplaćene plate po osnovu naknade štete isplati pojedinačne mesečne iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže označeno u izreci. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužilje nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje izračuna i uplati razliku do punog iznosa doprinosa za period od 01.09.2009. zaključno sa 30.06.2010. i april mesec 2012. godine, a prema iznosima dosuđenim u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime parničnih troškova isplati 39.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.05.2014. godine pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3575/14 od 23.12.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 40.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2014. godine pa do konačne isplate, kao i 24.516,00 dinara na ime sudskih taksi, dok je zahtev za isplatu kamate na iznos troškova sudskih taksi odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, u vezi člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, sa primenom od 31.05.2014. godine), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi štete zbog manje isplaćene zarade. Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz ranije donete odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji u ovoj pravnoj stvari, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 03.09.2012. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 100.000,00 dinara. Podneskom od 21.03.2014. godine, tužilja je preinačila tužbu, tako što je tražila isplatu od ukupno 122.930,02 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP (u vezi člana 13. stav 2. i člana 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku - „Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Naime, iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog manje isplaćene zarade, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 122.930,02 dinara, što na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.061,35 evra.

Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.