U IMA NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje O.B. iz V., koju zastupa D.A., advokt iz N.S., protiv tužene Mesne zajednice V. iz V., koju zastupa M.J., advokat iz R., radi poništaja odluke i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2809/14 od 28.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2809/14 od 28.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 395/13 od 15.09.2014. godine odbačena je tužba kao neblagovremena sa zahtevom za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj 112/2010 od 30.03.2010. godine, kojim je tužena otkazala ugovor o radu tužilji, te da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke, koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i da se obaveže tužena na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza isplatom zarada tužilji sa kamatom. Tužilja je obavezana da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženoj 193.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2809/14 od 28.11.2014. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena navedena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremeno je izjavila reviziju tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da revizija nije osnovana. Navodi dopune revizije, podnete 06.03.2015. godine, po isteku zakonskog roka iz člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku nisu razmatrani.

U postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1, 355. stav 4. i 390. Zakona o parničnom postupku. Sadržina drugostepene odluke je u skladu sa Zakonom o parničnom postupku i sadrži dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku na koju se ukazuje revizijom, nije propisana članom 407. navedenog zakona kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem tužene Mesne zajednice V. 112/2010 od 30.03.2010. godine na osnovu čl. 65, 66. i 68. stav 2. Zakona o radnim odnosima u državnim organima utvrđeno je da je od 31.03.2010. godine prestala potreba za radom tužilje, zaposlene kod tužene na poslovima sekretara mesne zajednice i da tužilja ima sva prava i obaveze utvrđene zakonom. U obrazloženju je navedeno da je Odlukom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u organizacijama i organima čiji je osnivač Opština Irig broj 01-020-4672009 od 30.12.2009. godine, koju je donelo opštinsko veće Opštine Irig na osnovu člana 8. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, određen ukupan maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji Opštine Irig i da prema članu 2. ove odluke MZ V. nema zaposlenih, na osnovu čega je i doneto osporeno rešenje. Tužilja je primila rešenje 30.03.2010. godine i u skladu sa pravnom poukom blagovremeno uložila protiv navedene odluke prigovor savetu MZ V. o kome nije odlučeno. Tužilja je podnela i prigovor 21.04.2010. godine, kojim je zahtevala isplatu otpremnine. Dana 04.05.2010. godine tužilji je isplaćena otpremnina u iznosu od 112.250,00 dinara.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da je tužilja podnela tužbu sudu 16.06.2010. godine po isteku zakonskog roka iz člana 71. stav 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim je propisano da se ukoliko funkcioner u utvrđenom roku (15 dana shodno članu 6. istog člana) ne odluči o podnetom prigovoru, zaposleni može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Neosnovani su navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava primenjivanjem Zakona o radnim odnosma u državnim organima umesto Zakona o radu (kojim je propisan rok za podnošenje tužbe od 90 dana) isticanjem da je mesna zajedica oblik mesne, a ne lokalne samouprave.

Prema članu 75. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br.48/91... 79/2005), pored ostalih i odredbe o ostvarivanju i zaštiti pravaza zaposlenih i postavljenih lica (uključujući i član 71.) se primenjuju na organe opština. Prema članu 189. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ br.79/2005) odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju da se shodno primenjuju na radne odnose u organima autonomomne pokrajine i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona. Osnivanje i rad mesnih zajednica regulisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (mesne zajednice se obrazuju i ukidaju odlukom skupštine opštine). Osim toga, osporeno rešenje, koje je tužilja lično primila je zasnovano na Zakonu o radnim odnosima u državnim organima i tužilja je koristila prigovor kao pravno sredstvo propisano navedenim zakonom, a ne Zakonom o radu. Sa iznetih razloga navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Sa izloženog odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.