Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u pravnoj stvari tužioca D.J. iz R. kod V., čiji je punomoćnik Ž.R., advokat iz A., protiv tuženog JP PEU ''Resavica'', u restrukturiranju deo preduzeća Aleksinački rudnik, radi naknade troškova prevoza, odlučujući o žalbi tužioca, izjavljenoj protiv ispravljenog rešenja Apelacionog suda u Nišu R1 31/14 od 07.05.2014. godine i reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3192/13 od 21.01.2014. godine, u sednici održanoj 24.09.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R1 31/14 od 07.05.2014. godine. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3192/13 od 21.01.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3192/13 od 21.01.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu P1 3039/13 od 27.08.2013. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi naknadi troškove prevoza radi odlaska i povratka sa posla od mesta stvarnog boravka do Aleksinca, u periodu i iznosima sa kamatom, kako je to sve bliže označeno u izreci. Odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio naknadu troškova postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava i radi ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Nišu rešenjem R1 31/14 od 07.05.2014. godine nije dozvolio posebnu reviziju tužioca u smislu člana 404. ZPP.

Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.

Odlučujući o žalbi tužioca na osnovu člana 404. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje drugostepenog suda, primenom člana 386., u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač.1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pravilan je zaključak Apelacionog suda u Nišu da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Naime, pravilno je primenjeno materijalno pravo iz člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, pa ne postoji opravdana potreba za odlučivanjem o posebnoj reviziji u ovom sporu.

Na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2., u vezi člana 404. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnosti ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na naknadu troškova prevoza podneta je 20.02.2012. godine, a tužilac je po tom osnovu tražio isplatu iznosa od ukupno 79.680,00 dinara, što predstavlja revizijom pobijani deo pravnosnažne presude.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost spora pobijanog dela od 79.680,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.