.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1364/2015
18.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u sporu tužilje M.Đ. iz R., čiji je punomoćnik B.K., advokat iz R., protiv tuženih R.Ž., odgovornog lica - direktora u Ustanovi S.c.R., B.M., čiji je punomoćnik V.S., advokat iz R. i Ustanove S.c.R. iz R., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2873/14 od 11.12.2014. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2873/14 od 11.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 47/11 od 18.11.2013. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu od strane radnika tužene Ustanove B.M., šefa pomoćnog osoblja, pa mu je zabranjeno vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, odnosno ponavljanje zlostavljanja i obavezan je da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.300,00 dinara. U delu kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica - direktora tužene Ustanove R.Ž. i izricanje zabrane ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i zabranu daljeg vršenja odnosno ponavljanja zlostavljanja, kao i u odnosu na troškove postupka, tužbeni zahtev je odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2873/14 od 11.12.2014. godine usvojena je žalba tuženog B.M. i prvostepena presuda preinačena u stavu prvom i drugom izreke, tako što je prema ovom tuženom tužbeni zahtev odbijen, a odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka. Preinačena je i odluka o troškovima postupka i tužilja obavezana da tuženom B.M. naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 88.300,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom čl. 395. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačenja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Rešenjem R4 45/15 od 13.07.2015. godine Apelacioni sud u Novom Sadu predložio je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji primenom čl. 395. ZPP.
Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po članu 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije iz čl. 395. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za novim tumačenjem prava i ujednačenjem sudske prakse u pogledu primene čl. 6. stav 3. i 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), koji se odnose na pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja, kao i sudsku zaštitu u sporu ove vrste. U konkretnom slučaju, pobijanom odlukom tužbeni zahtev je odbijen zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog B.M., pa pozivanje na pravnosnažnu odluku Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2332/12 od 23.08.2012. godine, koja je dostavljena uz reviziju, nikako ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u sporovima radi zaštite od zlostavljanja na radu, već se svako takvo pitanje rešava zavisno od konkretnog činjeničnog i pravnog odnosa.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu podneta je 31.01.2011. godine.
Članom 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu propisana je sudska zaštita u sporu ove vrste, kao i lica koja su aktivno i pasivno legitimisana u tom sporu. Prema stavu 4. ovog člana, spor radi zaštite od zlostavljanja na radu je radni spor, a prema stavu 5. istog člana, ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Prema čl. 439. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U konkretnom slučaju, radi se o sporu po tužbi za utvrđenje zlostavljanja na radu, a ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa iz čl. 439. ZPP, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu čl. 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
