Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje D.M. iz Š., čiji je punomoćnik D.S., advokat iz B., protiv tuženog Zemljoradničke zadruge T. iz T., radi isplate, naknade štete i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2312/14 od 29.04.2015. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2312/14 od 29.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 719/2010 od 11.04.2012. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime razlike zarade, naknade štete u vidu izgubljene zarade i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže označeno u izreci. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Š. za period od 01.06.1999. godine do 15.06.2006. godine, a zahtev tužilje da tuženi uplati opredeljene novčane iznose na ime doprinosa i to za period od 01.06.1999. godine do 31.12.1999. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati na ime zarade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada i naknade štete zbog neisplaćenih penzija pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže označeno u izreci. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime troškova postupka 109.356,00 dinara, a zahtev tužilje preko dosuđenih do traženih 209.766,70 dinara je odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2312/14 od 29.04.2015. godine, potvrđena je prvostepena presuda u odbijajućem delu stava drugog izreke za uplatu doprinosa za period od 01.06.1999. godine do 31.12.1999. godine, stavu trećem izreke i u delu stava četvrtog izreke kojim je odbijen deo zahteva za naknadu troškova postupka i žalba tužilje u tom delu odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, ... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Naime, pravnosnažna drugostepena odluka koja se pobija revizijom doneta je 29.04.2015. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), stupio je na snagu 31.05.2014. godine, odnosno pre pravnosnažnog okončanja postupka u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.07.2001. godine, radi isplate zarade tužilji. Podneskom od 29.02.2012. godine tužilja je konačno preinačila tužbu i tražila isplatu od ukupno 2.248.878,98 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

U konkretnom slučaju, iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 439. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike zarade, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.143.959,09 dinara, što na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 19.777,65 evra.

Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.