.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1425/2015
02.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca S.S. iz N., čiji je punomoćnik J.Š., advokat iz N., protiv tuženog M. D.O.O. iz N., čiji je punomoćnik Ć.S., advokat iz N., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4315/14 od 17.03.2015. godine, na sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4315/14 od 17.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Nišu, presudom P1 852/14 od 12.09.2014. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj 24/13 od 31.12.2013. godine i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad i prizna tužiocu sva prava na radu i na osnovu rada počev od 31.12.2013. godine. Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 34.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 4315/14 od 17.03.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P1 852/14 od 12.09.2014. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u ime tuženog, reviziju je blagovremeno izjavio njegov punomoćnik, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku -ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, a u vezi odredbe člana 396. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje, s obzirom na to da je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude naveo koje je bitne žalbene navode cenio, kao i koje je razloge uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima radnog mesta KV-elektroinstalatera do 31.12.2013. godine, kada je tuženi osporenim rešenjem otkazao tužiocu ugovor o radu, zbog nepoštovanja radne discipline na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je pismenim upozorenjem obavestio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zato što je povredio radne obaveze i to: na način što se nije izjasnio na opomenu od 07.10.2013. godine zbog čega se 27, 28. i 29.09.2013. godine nije odazvao radi dobijanja naloga za izvršenje poslovnog zadatka, odnosno odlaska na teren; što je 23.11.2013. godine u 15,30 časova bez dozvole i javljanja poslodavcu napustio gradilište na objektu u J.; i što je 24.11.2013. godine došao na gradilište u 18,30 časova i nije izvršavao radne obaveze. Istim upozorenjem, tužiocu je stavljena na teret i povreda radne discipline, na način što se unazad u dužem vremenskom periodu tužilac nedolično ponašao prema drugim zaposlenima i poslodavcu, omalovažavao poslodavca, tako što je o njemu širio neistine kod zaposlenih. U obrazloženju osporenog rešenja, tuženi je naveo da tužilac ne poštuje radnu disciplinu, nedolično se ponaša prema poslodavcu i prema drugim zaposlenima za duži vremenski period i da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su poništili kao nezakonito osporeno rešenje tuženog broj 24/13 od 31.12.2013. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženog da vrati tužioca na rad i prizna sva prava na radu i na osnovu rada počev od 31.12.2013. godine.
U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.
Prema tome, kako je osporeno rešenje doneto zbog postojanja otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), a bez određenog obrazloženja u pogledu vremena, mesta i načina nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanja tužioca, dok je tuženi pismeno upozorio tužioca na postojanje otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 2. i iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, koje je isto tako bez određenog obrazloženja u pogledu nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, u odnosu na koji akt poslodavca, kao i u pogledu konkretnog vremena ponašanja tužioca, zbog kojeg ne može da nastavi rad kod tuženog, a što je od značaja za postojanje objektivnog identiteta između upozorenja i osporenog rešenja, kao i za ocenu zakonitosti osporenog rešenja sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava i povrede pravila postupka, to je osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu nezakonito.
Pri tome, nije potrebno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi ili kad se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.
U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odedbe člana 407. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
