ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane pesude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu uz naredbu da se novi postupak protiv okrivljenog održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je u pobijanoj prvostepenoj presudi, koja je u potpunosti potvrđena drugostepenom presudom, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, time što je u vođenju prvostepenog postupka i donošenju meritorne odluke o optužbi učestvovao, kao predsednik veća, sudija Nikola Radanović, koji je u istom predmetu učestvovao, kao član vanpretresnog veća, u odlučivanju po prigovoru na optužnicu.

Odredbama člana 37. stav 1. ZKP, predviđene su situacije u kojima se sudija mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu i ove odredbe imaju za cilj da iz postupka udalje sudiju jer je zbog neke njegove povezanosti, sa strankama ili predmetom, u sumnji njegova objektivnost u postupanju. Navedenom odredbom je tako uspostavljena apsolutna zakonska pretpostavka neobjektivnosti sudije koji je učestvovao u nekoj od propisanih pravnih situacija i odnosa, predviđenih stavom 1. tač.1) do 4) navedenog člana.

U smislu napred citiranog člana, bitna povreda odredaba krivičnog postupka učinjena u prvostepenom postupku postoji, ako je u određenom krivičnom predmetu u donošenju meritorne odluke po optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, iz razloga što je u istom predmetu odlučivao o potvrđivanju optužnice.

Učestvovanje u suđenju sudije koji je morao biti izuzet (isključen) od vršenja sudijske dužnosti u toj fazi postupka, iz razloga što je u istom predmetu preduzimao određene radnje tokom prethodnog postupka i pripreme suđenja, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja i povredu odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom je propisano da svako tokom odlučivanja o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, formiranim na osnovu zakona, pod uslovom da se radi o radnjama i odlukama kojima se može uticati na vođenje i ishod postupka i koji stoga objektivno mogu dovesti u sumnju nepristrasnost i nezavisnost suda.

U konkretnom slučaju, tokom prvostepenog postupka i u donošenju prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim učestvovao je, kao predsednik veća, sudija Nikola Radanović. Iz spisa predmeta utvrđuje se da je isti sudija, kao član vanraspravnog veća prvostepenog suda učestvovao u odlučivanju o prigovoru branioca okrivljenog, izjavljenom protiv optužnice Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Kt 118/10 od 22.11.2012. godine, te je učestvovao u donošenju rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv – 758/12 od 20.12.2012. godine, kojim je navedeni prigovor branioca okrivljenog odbijen kao neosnovan, čime je optužnica, saglasno odredbama člana 282. tada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br.58/04... 76/10), stupila na pravnu snagu.

Veće koje je odlučivalo o prigovoru protiv optužnice, saglasno ovlašćenjima u tada važećem procesnom zakonu (član 277. u vezi člana 274. stav 1. tačka 3) ZKP), ocenilo je da su činjenice i dokazi na kojima se zasniva optužnica u konkretnom slučaju, po svom kvalitetu i značaju podobni za zaključak da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i sledstveno tome, da su ispunjeni zakonski uslovi da se okrivljeni izvede pred sud.

Na u bitnom identičan način, odredbe člana 338. stav 1. tačka 3) i stav 2. sada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ...55/2014), koje se primenjuju od 01.10.2013. godine, sadrže ovlašćenje za vanpretresno veće, da u postupku ispitivanja optužnice ceni da li ima dovoljno dokaza za „opravdanu sumnju“ da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe, sa istom posledicom te ocene, kao u ranije važećem procesnom zakonu, izvođenja okrivljenog pred sud ako veće nađe da za to u činjenicama i dokazima u optužnom aktu postoji dovoljno osnova ili u slučaju suprotnog zaključka, donošenja odluke o obustavljanju postupka.

Iz navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da učešće sudije Nikole Radanovića u veću koje je odlučivalo o prigovoru na optužnicu, kojom prilikom je sa drugim članovima veća razmatrao u istrazi prikupljene podatke i dokaze, zauzimao stavove i razmenjivao ih sa drugim članovima veća i izjašnjavao se u pogledu dovoljnosti tih dokaza za potreban stepen sumnje o delu okrivljenog, odnosno odlučivao u toj fazi o daljoj sudbini postupka, predstavlja postupanje u krivičnom predmetu i donošenje procesne odluke koja je od bitnog uticaja na položaj okrivljenog, a koje odlučivanje je po načinu donošenja odluke, sadržini i posledicama u biti identično postupanju i odlučivanju u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice.

Ovo je dakle predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, u vreme kada je postupak vodilo i presudu donelo prvostepeno veće Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, kojom je i odlučilo o optužbi prema okrivljenom N.M., a u čijem radu je kao predsednik veća učestvovao sudija, protivno navedenoj odredbi ZKP.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je učestovanjem, kao predsednika veća, sudije Nikole Radanovića u donošenju meritorne odluke o optužbi, odnosno u donošenju prvostepene presude, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, te imajući u vidu da je prvostepena presuda u potpunosti potvrđena drugostepenom presudom, Vrhovni kasacioni sud je pobijane presude ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                             Janko Lazarević,s.r.