.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1145/2015
19.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Ž., zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ž., advokata B.U., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K 23/15 od 13.05.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 780/15 od 29.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ž., advokata B.U., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K 23/15 od 13.05.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 780/15 od 29.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu K 23/15 od 13.05.2015. godine okrivljeni M.Ž., je oglašen krivim da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 27.10.2014. godine do 13.05.2015. godine. Okrivljeni M.Ž. je obavezan da Višem javnom tužiocu u Nišu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 41.580,73 dinara, kao i da sudu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 800,00 dinara, a na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 780/15 od 29.10.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i okrivljenog M.Ž., a presuda Višeg suda u Nišu K 23/15 od 13.05.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.Ž., advokat B.U., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je optuženi gonjen uopšte nije krivično delo, odnosno ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. U vezi sa tim branilac ističe da su nižestepeni sudovi tokom postupka nesporno utvrdili da su okrivljeni i oštećena bili u emotivnoj vezi, te da iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke proizilazi samo da je pregledom oštećene utvrđeno prisustvo povreda koje po svojoj prirodi predstavljaju laku telesnu povredu, a da je prilikom veštačenja okrivljenog utvrđeno da kod istog postoji ispravno usmeren seksualni nagon sa mogućnošću ostvarivanja seksualnog zadovoljsva na uobičajeni način i sa adekvatnom osobom, pri čemu je u nalazu i mišljenju veštaka jasno utvrđena i fizička konstitucija, građa, kao i telesna težina okrivljenog i oštećene, iz čega se jasno može zaključiti da okrivljeni ni objektivno nije mogao da izvrši krivično delo silovanja. Zbog svega navedenog branilac smatra da u konkretnom slučaju nema elemenata krivičnog dela silovanje, već da se jedino može raditi o krivičnom delu lake telesne povrede iz člana 122. KZ ili pak o krivičnom delu nasilje u porodici iz člana 194. KZ, a koji zaključak se može izvući i iz iskaza oštećene na kome je zasnovana presuda.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog iako ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom postupka iz koje izvodi činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama, odnosno osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.Ž., ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
