U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeće za proizvodnju, unutrašnji promet e.t-i. C.i. d.o.o. iz B., koga zastupa punomoćnik R.R., advokat iz B., protiv tuženog GP R. d.p. u stečaju iz B., koga zastupa punomoćnik B.P., advokat iz B., radi izlučenja iz stečajne mase, vrednost predmeta spora 450.000 evra, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2155/13 od 28.01.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog GP R. d.p. u stečaju iz B. izjavljena protiv stava prvog izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2155/13 od 28.01.2015.godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 2041/12 od 30.01.2013.godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev da se iz stečajne mase tuženog izluči poslovni prostor na … spratu sa obimom udela 102/1560 i poslovni prostor na … spratu sa obimom udela od 112/1560 u poslovnoj zgradi na N.B. u ulici ..., površine 1.560 m2 na kp.br…. iz lista nepokretnosti broj … KO N.B., što realno čini poslovni prostor na lokaciji u bloku … poslovna zgrada u krilu … na … spratu kancelarije broj …, …, …, …, … i … i čajna kuhinja u površini od 102,47 m2 i na … spratu kancelarije broj …, …, …, …, … i … i čajna kuhinja površine 111,42 m2 što ukupno čini 213,96 m2 ili ukupno 306,07 m2 bruto površine u gruboj gradnji, kao preuranjen. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev za predaju u posed predmetnog poslovnog prostora, kao preuranjen. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.125,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 2155/13 od 28.01.2015.godine, preinačio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu tako što je usvojio tužbeni zahtev za izlučenje iz stečajne mase tuženog predmetnog poslovnog prostora, obavezao tuženog da tužiocu preda u posed navedeni poslovni prostor i naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 278.356,00 dinara.

Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tuženi pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, osporio je revizijske navode i predložio odbijanje revizije, a troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio na ukupan iznos od 78.964,00 dinara na ime sastava odgovora na reviziju i takse na odgovor.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje revidenta na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije dozvoljeni razlog za izjavljivanje revizije saglasno članu 407. ZPP. Neosnovan je navod revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama, parnične stranke su 02.06.1998.godine zaključile ugovor o prodaji poslovnog prostora na lokaciji blok … na N.B., koji poslovni prostor je taksativno naveden u ugovoru, te da se poslovni prostor prodaje u stanju grube obrade, što podrazumeva zidove bez obrade, neobrađene podove bez zaštitne obrade betonskih ploča, instalacije, grejanje, glačanje i ventilacija kompletna, elektroizvodi do prostorija, PTT izvodi do prostorija, a sve prema poslovno-postojećoj tehničkoj dokumentaciji. Tužilac je tuženom isplatio kompletnu ugovorenu kupoprodajnu cenu od 918.210,00 dinara što proizilazi iz potvrde tuženog. Tužilac je platio i porez na prenos apsolutnih prava po ovom ugovoru i u listu nepokretnosti broj … KO N.B. upisan je kao držalac predmetnog poslovnog prostora na … i … spratu zgrade u skladu sa predmetnim ugovorom.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud. iako je utvrdio da tužilac ima u smislu člana 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti valjan pravni osnov za sticanje svojine, te da je isplatom kupoprodajne cene izvršio svoju ugovorom preuzetu obavezu u smislu člana 454. stav 1. i 516. ZOO ispunio je uslov da stekne pravo svojine na stvari koju će proizvesti tuženi u svojstvu proizvođača. Međutim, kako je veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrđeno da je stepen završenosti celog objekta na dan veštačenja 47% te da isti nije nastalo kao građevinska celina, te da nije podoban za upotrebu, a samim tim ni za izlučenje iz stečajne mase, zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Privredni apelacioni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda, te je kod činjenice da je tužilac predmetni poslovni prostor kupio i u celosti isplatio kupoprodajnu cenu čime je dokazao vlasništvo na stvari, koje se nalaze kod stečajnog dužnika, zaključio da su ispunjeni uslovi za izlučenje, a to što predmetni prostor u građevinskom smislu nije podoban za upotrebu nije smetnja da je isti pravno podoban za predaju. Stoga je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev usvojio, dajući pri tome razloge koje prihvata i revizijski sud.

Neosnovano tuženi osporava stav drugostepenog suda da je tužilac vlasnik navedenog poslovnog prostora čije izlučenje traži, jer je između parničnih stranaka zaključen ugovor o prodaji nepokretnosti u izgradnji, koja po nalazu veštaka obzirom na stepen završenosti nije nastala ni u građevinskom ni u funkcionalnom smislu. Kupac poslovnog prostora u izgradnji, kao stečajni poverilac koji prijavom potraživanja traži utvrđenje izlučnog prava ispunjava uslov da mu se to pravo i utvrdi, ako je poslovni prostor u celosti isplatio, ako je zgrada u kojoj je poslovni prostor u fazi završnih grubih građevinskih radova i ako se poslovni prostor kao građevinska celina i jedinica može identifikovati u toj zgradi. Na osnovu ovako utvrđenog izlučnog prava, proizilazi da predmetni poslovni prostor ne može predstavljati stečajnu masu stečajnog dužnika. Primenjeno na konkretnu situaciju stranke su članom 2. Ugovora ugovorile prodaju poslovnog prostora u stanju grube obrade, što je završeno u procentu od 72%. Poslovni prostor koji je predmet izlučenja može se identifikovati u objektu kao celini, čija završenost na dan veštačenja iznosi 47% i to po broju i rasporedu kancelarija, neto i bruto ugovorenoj i plaćenoj kvadraturi, te činjenica da nisu izvedeni pregradni zidovi između kancelarija i kancelarija i zajedničkog prostora ne utiče na pravo tužioca da mu se prizna izlučenje u skladu sa članom 37. Zakona o stečajnom postupku.

Na osnovu izloženog i člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.