Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužilje M.Z., LJ.Č., S.M. i M.S., sve iz O., čiji je zajednički punomoćnik M.P., advokat u O., protiv tuženog AD P. iz B.P., koga zastupa S.D., advokat u N.S., radi poništaja odluke, isplate zarade i naknade štete, odlučujući o reviziji M.Z., LJ.Č. i M.S., izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 2785/14 od 19.12.2014. godine, u sednici veća održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 2785/14 od 19.12.2014. godine i presuda Osnovnog suda u Somboru broj P1 236/10 od 24.06.2014. godine u delu kojim je odbačena tužba tužilja M.Z., LJ.Č. i M.S. sa tužbenim zahtevom za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i u delu odluke o troškovima žalbenog postupka, pa se predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru broj P1 236/10 od 24.06.2014. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilja, pa im je na ime manje isplaćenih zarada, naknada zarada i nezakonitih obustava zarada za vreme trajanja radnih odnosa od 2007. godine do oktobra 2009. godine obavezan tuženi da tužiljama M.Z., LJ.Č., M.S. i S.M. isplati iznose bliže određene u trećem stavu izreke. Odbačena je tužba u delu sa tužbenim zahtevom kojim su tužilje M.Z., LJ.Č. i M.S. tražile da sud obaveže tuženog da im zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati najviše 18 zarada u visini ostvarenog iznosa zarade koje su tužilje ostvarile kod tuženog. Obavezan je tuženi da tužiljama na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 351.000,00 dinara, u roku od osam dana. Tužilje su oslobođene plaćanja sudskih taksi.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž1 2785/14 od 19.12.2014. godine žalbe tuženog delimično usvojio i presudu Osnovnog suda u Somboru u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje S.M. za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 11.200,18 dinara, preinačio tako što je zahtev te tužilje za isplatu zatezne zakonske kamate na navedeni iznos od 01.01.2008. godine do 01.01.2009. godine odbio, u preostalom delu žalbe tuženog je odbio, a odbio je i žalbe tužilja M.Z., LJ.Č. i M.S., te presudu u preostalom usvajajućem delu i delu kojim je tužba odbačena potvrdio. Zahtev tužilja za naknadu troškova žalbenog postupka je odbio.

Protiv naznačene presude apelacionog suda, tužilje M.Z., LJ.Č. i M. S. su izjavile blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužilja osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje M.Z., LJ.Č. i M.S. su bile u radnom odnosu na određeno vreme kod tuženog i radile su u maloprodajnom objektu D. 7 u O.. U oktobru mesecu 2009. godine sve tri tužilje su dobile otkaz ugovora o radu. Delimičnom presudom Osnovnog suda u Somboru, sudska jedinica u Odžacima broj P1 236/10 od 13.05.2013.godine ovaj deo tužbenog zahteva tužilja je usvojen, pa su poništene odluke tuženog i rešenja o otkazu ugovora o radu. Ova delimična presuda je postala pravnosnažna na osnovu presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 2378/13 od 03.03.2014. godine. Utvrđeno je da je tuženi tužiljama za vreme trajanja radnog odnosa umanjivao zaradu po osnovu nezakonitih obustava zarada, da im nije isplatio zaradu za prekovremeni rad i rad na dane državnih i verskih praznika i da im nije isplatio regres za korišćenje godišnjih odmora i naknadu za ishranu u toku rada. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđeni su iznosi koje tuženi nije isplatio za navedeni period. O manje isplaćenim zaradama je pravnosnažno odlučeno, a tuženi nije izjavio reviziju.

Tužilje M.Z., LJ.Č. i M.S. su tužbenim zahtevom tražile i da se tuženi obaveže da im zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati najviše po 18 zarada u visini ostvarenog iznosa zarade koje su ostvarile kod tuženog.

Nižestepeni sudovi su ocenili da je tužba tužilja u ovom delu nepotpuna i da nije podobna za presuđenje jer nije naveden tačan broj zarada koje tužilje traže ni tačan iznos koji potražuje svaka tužilja od tuženog po navedenom osnovu kao ni koji vremenski period je relevantan za utvrđivanje visine zarade pa su na osnovu člana 101, a u vezi člana 98. ZPP tužbu u ovom delu odbacili.

Osnovano tužilje pobijaju pravilnost presuđenja nižestepenih sudova. Osnovano revidenti navode da je prvostepeni sud tužbu kao nerazumnjivu i nepotpunu mogao da odbaci u fazi prethodnog ispitivanja tužbe (član 294. stav 1. tačka 7 ZPP). Zaključak nižestepenih sudova da tužba nije dovoljno određena, odnosno da je nepotpuna se ne može prihvatiti. Iz prvostepene presude proizilazi da su utvrđene činjenice u pogledu zarade za svaku tužilju. Prvostepeni sud se upustio i u ocenu drugih izvedenih dokaza za primenu člana 191. stav 4. Zakona o radu pa je zaključio da bi im pripalo po šest zarada koje je utvrdio u novčanom iznosu (da je tužba uredna). Međutim, zaključio je da tužba nije uredna jer su tužilje umesto tačno određenog novčanog iznosa tražile „po 18 zarada u visini ostvarenog iznosa zarade koje su ostvarile kod tuženog“.

Ovakvo pravno stanovište nižestepenih sudova se ne može prihvatiti jer je tužbeni zahtev bio dovoljno odrediv, a osim toga u postupku su utvrđene relevantne činjenice. Nakon što se tuženi upustio u raspravljanje i što su održana brojna ročišta, ukoliko je prvostepeni sud smatrao da tužbeni zahtev nije dovoljno određen, trebao je da pozove tužilje da tužbu urede preciziranjem tužbenog zahteva, a ne da na kraju postupka tužbu kao neurednu odbaci.

Prvostepeni sud će u nastavku postupka imati u vidu navedeno pa će donetu novu odluku o nepresuđenom delu tužbenog zahteva. Odlučiće i o troškovima postupka koji budu nastali kao i o troškovima žalbenog postupka jer je odluka apelacionog suda o troškovim žalbenog postupka, takođe ukinuta.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilja osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.